Prehlada

Treba da budeš posebna vrsta baksuza pa da se prehladiš u junu. Još si baksuzniji ako sastaviš konjunktivitis, stomačni virus i prehladu. Het-trik!

Dobra strana hipohondrije je što poseduješ ogromno znanje o tome šta od lekova stvarno radi, a šta ne, tako da konjunktivitis uspešno saniraš za dan-dva, a stomačni virus u roku od nekoliko sati. Problem je prehlada. Tu leka nema, možeš samo ublažavati simptome. Svi znamo dril: mirovanje, tečnost, vitamin C, provetravanje. E tu nastaje problem.

Krenimo redom. Pouzdano tvrdim da mirovanje i povećan unos tečnosti nisu izvodljivi u isto vreme. Krenimo od toga da svaki čas moraš da skakućeš do toaleta. Ali to nije sve. Pod tečnošću niko ne misli na koka-kolu, rakiju i pivo. Ne, ne. Moraju se lokati čajevi, supe i limunade. To znači: bar dve šerpe (jedna za supu, jedna za čaj, jer niste valjda ludi da kuvate šolju po šolju, lakše je zamutiti po dva litra i jednog i drugog i držati na mlakoj ringli celog dana), cediljku za limun, dasku na kojoj će limun biti isečen, nož i bezbroj šolja, činija, kašičica… Dakle, u pauzama između dva piškenja svakako ćete kuvati, seći, cediti, mutiti, sipati… Onda shvatite da ste okruženi kršem od šolja, tanjira, čaša (uvek ima neko šumeće zlo koje mora iz čaše), pa pošizite i skočite da sve to operete jer pod prehladom ništa ne nervira kao nered. Znam ljude koji tvrde da posuđe uprljano čajem ne treba prati, ali neka hvala. Dakle, dok mirujete, praktično se narintate i nahodate više nego dok ste zdravi.

Budimo iskreni, prehlada ostavlja mnogo đubreta za sobom: vrećice čaja, papirne maramice, ispražnjene bočice kapi i sirupa, blisteri raznih kapsula i tableta… Dakle, u nekom trenutku ćete odlepiti i shvatiti da morate do kontejnera. Opet ništa od mirovanja. OK, sve ovo može umesto vas da obavi i neko drugi, jer, zaboga, bolesni ste, ali taj neko obično ima posao, možda i dva, pa čak i kad sebi uspete da obezbedite dva-tri radna dana za mirovanje, teško da možete da izborite isto i za nekog ko će da vam kuva, pere i odnosi đubre. Naravno, pred kraj radnog vremena ispostavićete tom nekom spisak za kupovinu, ali baš kad bude prekasno za izmene i dopune spiska, setićete se da ste zaboravili nešto od životne važnosti. Oblačenje, češljanje, obuvanje, pa trčanje po papirne maramice, pa ajd’ nazad peške u zgradi bez lifta. Mirovanje, kako da ne.

Međutim, nije baš sve agonija. Ima nečeg perverzno prijatnog u blago povišenoj temperaturi i osećaju da vam gore obrazi. Lepo je kao ono kad malo izgoriš na suncu. Naročito kad sunca nema čitavog proleća. Prijatan je, da se ne lažemo, i onaj blago lebdeći osećaj koji izaziva skok telesne temperature. Ali ubedljivo je najlepše kad počne groznica, pa saspeš u sebe nešto što ubrzava cirkulaciju. Moj lični favorit je ljuto. Feferoni, ren, đumbir, svejedno je. Ljuto oslobađa! Prvo te šokira, pustiš i suzu, ali onda se nos naprasno otpuši, prestaneš da se smrzavaš, a ako se baš pošteno oljutiš, prođe te – sve! I ono od čega patiš i ono od čega ne patiš. Izlečiš se od bolesti i koju imaš i koju nemaš. Jedino što primećuješ je jurišanje sopstvenog krvotoka, prijatna toplota i osećaj koji se ne može opisati drugačije nego kao osećaj da si potpuno živ. Postupak ponoviti nekoliko puta dnevno, do nestanka simptoma, mada, nosim se mišlju da nastavim i posle.