Nadimak

Ako ste muško, živite u Srbiji, a nemate nadimak već ste ostali samo na imenu i prezimenu, prete vam opasnosti raznih boja i vrsta. Za školske drugove i poslovne partnere bićete zauvek strani i daleki. Niko sa vama neće hteti da igra basket i na male goliće. Nije im ni zameriti – kako zamišljate tekmu u kojoj igrači dovikuju jedan drugome „Dodaj Karavukosavljeviću!“ ili „Hadžiprodanoviću, utrči!“. Ostaje vam jedino usamljeničko trčanje na duge staze, a koliko je to zadovoljstvo u letnje predveče prosudite sami. Direktor i ostali šefovi će misliti o vama da ste svojeglavi i nadobudni, i nikad vam neće zapamtiti ime i prezime, već će vas nazivati „onaj nadrkani“. Nemojte se radovati pre vremena. To ipak nije nadimak, već kvalifikacija. Koliko će vam biti korisna u karijeri, raspitajte se kod kolega na poslu, ukoliko među njima postoji neko voljan za konverzaciju sa vama.

Što se tiče nežnijeg pola, odlučite se unapred za varijantu bolje išta nego ništa. Ili mislite da možete opstati u konkurenciji sa tipovima čiji špicname glasi Medeni, Bucko, Lepi, Kortina, Merdžan… Bez nadimka u očima nežnijeg pola bićete grubi i nerafinirani. Pa zamislite samo da najzad uspete da dođete do broja mobilnog nekog dobrog komada, da je pozovete i kažete: „Halo, ovde Strahinja Hadžiraspopović.“ Devojka će pomisliti da je zovu iz gradskog SUP-a, ili ne daj bože državne bezbednosti. Ne treba vam mnogo mašte da sračunate koeficijent dobrog utiska i šansi kod isprepadanih devojaka i šta će vam sve reći kad se nesporazum razjasni, tj. kad se sazna da niste ni iz SUP-a ni iz DB-a, već samo čovek sa imenom i prezimenom, ali bez nadimka.

Pravi i kvalitetan nadimak koji će vam koristiti tokom života se ne dobija lako. Kao što mladi Indijanac, kad dođe vreme za to, odlazi u šumu bez hrane, vode i oružja, da se podvizava četrdeset i nešto dana, ne bi li ako preživi dobio ime i postao ravnopravan član lovačkog društva i ratničkog kora, tj. priznat za odraslu osobu, tako i mladi Srbin mora da zaradi nadimak da bi ga društvo iniciralo u sebi ravnog.

Nemojte nikako računati na kućni nadimak koji ćete dobiti odmah po rođenju od baba, deda i ostalih tetaka i stričeva. Uostalom to i neće biti stalni nadimak, već dugi niz varijeteta koji će započeti sa „tatin prdonja“, „dedin kuronja“, nastaviti se sa „mamin odlikaš“, „tetkin petičar“, „babino dete“, „ćaletov sin“ a završiti se sa „onaj neradnik“, „propalitet“, „mazgov“ (i ima još, ali nećemo više). Dakle, kućni nadimak ne važi i bolje što je tako. Zamislite da ono maločas pomenuto telefoniranje započnete sa „halo, ovde Babin Upišanko“. Doduše, možda upali kod onih čijem se seksualnom opredeljenju protive SPC i razne (ne različite) udruge tipa Dveri, Zvona i Srpske ripide (ali ovaj put nećemo o tome).

Postoje nadimci koji se neupućenom mogu učiniti kao uvredljivi ili u najmanju ruku neprikladni za oslovljavanje odrasle osobe muškog pola. Nemojte biti naivni, Debeli, Trta, Prcko, Bulja i Štroka imaju svoje hipokoristike, pa će postati, kad za to dođe vreme u vlasnikovom životu i karijeri, Deša, Trle, Prle, Bule i Štrole. Zabeležen je čak i slučaj jednog Smrdlje, koji je usled naglog skoka na društvenoj lestvici postao prvo drug, a uvođenjem višepartijskog sistema i gospodin, Smrki. Kad sam ga već pomenuo, da ne zaboravim i ovo: u nekim slučajevima nadimak može spasti političku karijeru. Zamislite da ste na glasačkom mestu i dobijete glasački listić na kome su Petar Petrović, Jovan Jovanović, Đorđe Đorđević i slični. Kako ćete glasati? Samo probajte da pitate nekog iz biračkog odbora: „Je l’ to onaj Jovanović što mu je žena…?“ Bićete odmah diskvalifikovani ili će ovi iz Đorđevićeve partije uložiti prigovor na vaš glas. E, ali ako glasački listić izgleda ovako: Petar Petrović Tojaga, Jovan Jovanović Ćora, Đorđe Đorđević Šunja, eto vama kandidata koje znate k’o zlu paru, pa birajte i glasajte, volj’vam u Evropu, volj’vam na Kosovo.

Nadimak se dobija najčešće još u ranoj mladosti – otprilike u onom uzrastu kada sa drugarima iz kraja počnete da pikate lopte. Nadimak vam dodeljuju sasvim i izuzetno spontano drugari iz kraja, nešto starije glavonje koje sede po vas dan u hladu a vas šalju po pivo i cigare, ponekad i nešto žešće – ono o čemu pišu novine i krivični zakonik, ponekad „kum“ bude razredni ili nastavnik matematike, kada je dobre volje, a postoje i sasvim nerazjašnjeni slučajevi ko je nekom nadenuo nadimak i oni nisu retki.

Kako se dobija nadimak? Postoji više načina, a najčešći je zbog neke fizičke osobine (Dugi, Buca, Tajson, Ćora, Muca, Piksi etc.), naravno, zbog moralnih sklonosti (Ćora – od ćorisati, Bulja – svakako ne zbog buljavosti, Mulja – od muljati, Vaška – apsolutno ne zbog vašljivosti), i tako u beskraj. Ono što izuzetno krasi etimologiju i fenomenologiju srpskih nadimaka u odnosu na druge narode jeste da se nadimak može dobiti i po imenu ženskog roditelja – Grozdinac, Micinac, Zaginac.

Treba istaći da instituciju nadimka krasi urođeni smisao srpskog naroda za demokratiju. Nadimak, da bi to postao, mora biti prihvaćen od svih. Zato ne možete sami sebi nadenuti nadimak, ne možete ga pozajmiti, ukrasti niti kupiti. Morate ga dobiti pošteno i uz odobravanje apsolutne većine.

Postoji bezbroj mogućnosti da dobijete nadimak, a najgora od svih je da ga ne dobijete nikad. U tom slučaju, molite boga da budete izuzetno simpatični nekome ko će vam od krštenog imena iskovati nešto što će služiti kao nadimak – tako Spasoje postaje Spale, Petar Pele, a Nemanja Nele. U suprotnom, ne nadajte se ničemu dobrom. Bićete zauvek niko i ništa u očima srpskog naroda i izvrgnuti prokletstvu odbačenih od svih, jer niste onda kada je trebalo pošteno zaradili nadimak.