Strašne informacije

U svom čuvenom antiutopijskom romanu 1984 Džordž Orvel je, pišem po sećanju, proročki ustvrdio kako koncept objektivne istine napušta naš svet, dočim su upravo laži te koje, u konačnici, ulaze u istoriju. Danas vlade širom sveta, mediji i razgranati tehnološki pipci moćnih nadnacionalnih korporacija manipulišu istinom, otvoreno fingiraju stvarnost i pumpaju svakojako ludilo u javni diskurs. Time presudno doprinose opštem zastrašivanju i sluđivanju ljudi. Strahovi i masovne psihoze kojima smo svi skupa izloženi u sadašnjem vremenu uveliko prevazilaze i najjezivije bajke koje su seljaci vekovima slušali i pričali okupljeni oko vatre.

Pandemija virusa kovid 19 harala je svetom u prethodne dve godine odnevši ogroman broj ljudskih života. Infodemija je, međutim, napravila još veći globalni haos. Masovno se širila panika; po društvenim mrežama i u medijima željnih tiraža i gledanosti puštane su dezinformacije, polufabrikati i najluđe teorije zavera, a tek poneki glas razuma probijao se kroz takvu zaglušujuću buku info nebuloza.

Sada je Putin “pobedio koronu”, kažu, a brutalnom ratnom četkom u Ukrajini prekrečio je sve nagomilane slojeve kovid psihoze. I po oprobanom receptu, gotovo svi mediji su, kao po komandi, krenuli iznova da terorišu građane širom sveta najavljujući globalnu kataklizmu, nuklearni rat, opštu destrukciju, glad, smrzavanje, krah berzi, globalnu recesiju, smak sveta…

Istraživanja pokazuju da prosečan čovek danas provodi najmanje četvrtinu svog budnog vremena zureći u mobilni telefon, što mu dođe nekih 4,3 sata dnevno. A ako se uračunaju i svi drugi uređaji povezani na internet, ispada da prosečan korisnik, uzrasta od 16 do 64 godine, dnevno na mreži provede čak šest sati i 58 minuta.

Naučnici nisu gubili vreme, izgleda: izmerili su i da količina podataka koja dnevno, putem računara, mobilnih telefona, televizije, štampe i mnogih drugih medijsko-marketinških kanala dopre do mozga savremenog čoveka iznosi čak 74 gigabajta. I svake godine ta količina podataka povećava se za oko pet odsto. Poređenja radi, hard-disk na laptopu na kojem kucam ovaj tekst ima kapacitet od 240 GB – što će reći da bi ga unos informacija koje čovek dnevno obradi u svojoj glavi preopteretio za cirka tri dana.

Imajući u vidu da je čitav javni diskurs danas preplavljen toksičnim, manipulativnim i agresivnim informacijama, kako li je tek prosečnom ljudskom mozgu, koji biva prinuđen da neselektivno prima, obrađuje i čuva sav taj opterećujući sadržaj?

Na vidiku se još ni ne nazire kraj ukrajinske krize, a već su tu, iza ćoška, mogući rat u Aziji, sukob Kine i Amerike oko Tajvana i nova pretnja globalnom zarazom, ovog puta usled širenja nekakvih majmunskih boginja. I opet, svi imaju svoja subjektivna tumačenja, nema “objektivne”, već samo postistine, a “alternativne činjenice” se poput šumskog požara šire globalnim etrom. Ponovo se sve te strašne informacije nagomilavaju na granici ionako prenapregnute ljudske psihe, preteći da trajno i potpuno ukinu bilo kakav proces refleksije i dubljeg promišljanja pojedinca.

Uživajmo stoga, koliko god je to moguće, u ovom sadašnjem trenutku. Očistimo sebe, okrenimo se zaista bitnim temama i steknimo otpornost na inflaciju toksičnih sadržaja. Jer, ko zna, možda će uslediti neka sasvim nezamisliva dešavanja, naspram kojih će ove prve dve nesretne godine treće decenije 21. veka delovati zbilja kao zlatno, Periklovo doba civilizacije.