Neke životinje su puštene da same traže hranu, šest tigrova i šest lavova je preneto u Poljsku, a gotovo sve ostale divlje životinje u zoološkim vrtovima Ukrajine su u svojim kavezima. Mnogi će umreti od gladi. Mlada srna se ubila. Zavijanje vukova je strašnije od zvuka sirena.
Jeleni, lososi, crveni vukovi i ptice iz ekoparka u blizini Harkova od danas su na slobodi. Njihovi čuvari su im pružili priliku da se sami snađu za hranu, kad već oni nisu u stanju da vode računa o njima.
Vitalij Ilčenko, upravnik ekoparka je izjavio BBC-ju da su „tri radnika ubijena dok su pokušavali da dopreme hranu životinjama“. Rekao je i da su ruske snage zauzele jedan deo parka.
Lavovi i tigrovi koji su ostali u parku, umreće od gladi.
Na ZOO u Mikolajevu koji je blizu Odese, prva raketa je pala već 27. februara. Pogodila je stazu između staništa za tigra i polarnog medveda. Srećom niko nije stradao. Tenkovska paljba je bila na 600 metara od Zoološkog vrta, i bilo je veoma stresno, kaže direktor Volodymyr Topchyi. Od tad, ovaj ZOO vrt su pogodile još tri rakete. Jedna od njih je pala na veliki kavez za ptice.
Foto: FB Kiev ZOONjihov transport bi bio veliki rizik: iz Kijevskog ZOO vrta
ZOO u Mikolajevu čuva 400 vrsta od kojih je polovina njih na međunarodnoj crvenoj listi ugroženih vrsta. Evakuacija nije moguća. „Nemamo dovoljno vozila, a i jedini put ka Odesi je zakrčen automobilima. Takođe, još uvek je previše hladno i vrlo rizično za žirafe, slonove i nosoroge. Verovatno ne bi preživeli“, kaže Topchyi.
U Zoološkom vrtu u centru Harkova zaposleni čine sve da pomognu životinjama. Karina Detjuk, zamenica upravnika tog Zoološkog vrta, kaže da „vukovi zavijaju gore od sirena za vazdušni napad, što nam je veoma teško da slušamo“.
U Skloništu za divlje životinje u blizini međunarodnog aerodroma u Kijevu životinje su pod stresom zbog ruskog granatiranja.
Mlada srna se bacila na zid i slomila vrat.
Kijevski ZOO je zatvoren, ali ne planira da evakuiše životinje. Među 4000 životinja su i slonovi, kamile i gorile.
„Gotovo da je nemoguće evakuisati životinje zato što ne možemo da obezbedimo veterinarsku negu i transport kaveza“ rekao je Kirilo Trantin, šef u ovom Zoo vrtu, i dodao da slonovima i ostalim osetljivim životinjama daju sedative kako bi se smirili kad počne granatiranje. „Naši čuvari ostaju sa njima i preko noći.“
Iz Zoološkog vrta u blizini Kijeva, 300 životinja je prebačeno u obližnja skloništa. Šest lavova, šest tigrova stiglo je u četvrtak u Zoološki vrt u Poljskoj, u Poznanj.
Putovali su dva dana. „Morali su da putuju zaobilaznim putevima kako bi izbegli Zitomir i druge zone pod bombama. Nekoliko puta su morali da se vraćaju zato što su putevi blokirani, puni su rupa, pa ih je nemoguće preči sa takvim teretom“, rekla je Malgorzata Chodyla, PR poznanjskog ZOO vrta. Ispričala je da je prvi pokušaj da doputuju propao zato što su se susreli sa ruskim tenkovima. „Ali sad su tu, i još uvek nam nije jasno da smo uspeli.“
Evropska asocijacija zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA), kao i takva Svetska asocijacija (WAZA) čine sve da pomognu zoološkim vrtovima u Ukrajini.
Navode da u Ukrajini postoje tri velika ZOO vrta, u Nikolaevu, Kijevu i u Kharkivu. Sva tri grada su pod ruskim bombama. Iako bi se pomislilo da je evakuacija najbolje rešenje po životinje, u pomenute dve asocijacije su mišljenja da bi to bio izuzetno rizičan poduhvat. Upozoravaju da bi se životinje preplašile zvukova, i podsećaju da po njih može čak i razgovor posetilaca ZOO vrta da bude stresan. Transport u napetoj atmosferi po mnoge mogao da bude i smrtonosan, ne računajući činjenicu da bi mogle da budu i granatirane.
Iz obe organizacije kažu da efekte eksplozija u blizini zooloških vrtova, kakve se sad dešavaju u Ukrajini, nisu istraživali.
S.Ć. /FoNet/ AP/ euronews.green
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Reprezentativni prosvetni sindikati saopštili su da zbog nametnutog, prevremenog školskog raspusta nije moguće zaključiti ocene i da će zaposleni u prosveti nakon 20. Januara glasati o potpunoj obustavi rada
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Da se nešto menja u Srbiji na svojoj koži su osetili ministar policije Ivica Dačić i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Došli su u Sava centar na proslavu rođendana hora „Čarolija“ da im aplaudiraju, a doživeli salvu zvižduka
Da bi umirila srednjoškolce, koji su se studentima pridružili na ulicama, vlast im je produžila zimski raspust. Mera, ipak, nije urodila plodom, so obzirom na to da đaci Jovine gimnazije već najavljuju da u školi ostaju i tokom raspusta
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!