Kompanija Economist Inteligence Unit već godinama rangira svetske metropole po njihovoj ocenjenoj udobnosti za život, a Beograd je ove godine, zajedno sa nekoliko drugih glavnih gradova istočne Evrope poput Bukurešta, Budimpešte i Sofije, ostvario najbrži uspon na listi, ne samo u Evropi, već u svetu.
To se desilo pre svega zahvaljujući unapređenju socijalnih usluga i infrastrukture i zbog investicija u transport, povećanja broja lekara i rastu relativnog broja upisanih u ustanove visokog obrazovanja.
Iako su pomenuti gradovi, zajedno sa Beogradom, relativno nisko na evropskoj rang-listi, neki od njih su u rangu američkih gradova, pa je Budimpešta, na primer, pozicionirana između Pitsburga i Sijetla na globalnoj tabeli, piše RTS.
Jedno mesto iza Kuvajta
Beograd se 2014. godine sa skorom 68,5 znatno lošije kotirao u odnosu na 2024. godinu i tada je bio daleko iza Sofije, Bukurešta, Moskve i Sankt Peterburga, a tek nešto ispred kazahstanske Alma Ate.
Ove godine se Beograd, sa vrednošću indeksa od 84,5, nalazi na 94. mestu, koje deli sa Bukureštom, i na korak je da sustigne Atinu koja je oko pola poena ispred, dok su Varšava, Prag, Bratislava, i posebno Budimpešta, koja zauzima visoku 32. poziciju, što je poboljšanje od čak sedam mesta u odnosu na samo godinu ranije, i dalje znatno ispred.
Beograd tek jedno mesto iza prestonice Kuvajta, dok je glavni grad Bugarske, Sofija, sedam pozicija iza Beograda.
Prestonica Kine, Peking je na 81. mestu, 13 pozicija ispred Beograda.
Dramatično unapređena putna infrastruktura
Postoji više faktora koji su doprineli da nakon 2014, zaključno sa ovom godinom, Beograd tako snažno poveća vrednost ovog indeksa, posebno intenzivno u 12 meseci zaključno sa martom 2024, kada je sa 100. pozicije Beograd napredovao čak šest mesta.
Srbija je zemlja koja je tokom protekle decenije drastično unapredila putnu infrastrukturu, za Beograd je bilonajznačajnije kompletiranje obilaznice, a to što je beogradski aerodrom preuzeo francuski koncesionar i što je rebrendiran srpski avio-prevoznik i što je u njega uloženo, dovelo je do rapidnog poboljšanja kvantiteta i kvaliteta međunarodne vazdušne povezanosti Beograda.
Klimatski uslovi u Beogradu, iako pogoršani zbog globalnog zagrevanja, su komparativno posmatrano vrlo zadovoljavajući. Imajući u vidu da je kupovna moć značajno porasla od 2014. godinu, dostupnost potrošačkih roba i usluga, uključujući hranu i piće, se takođe poboljšala.
Veliki broj privatnih klinika
Mogućnost korišćenja javne zdravstvene zaštite je na visokom nivou, dok se u protekloj deceniji usled porasta broja privatnih klinika poboljšala i dostupnost privatne zdravstvene zaštite. Posledično, došlo je do rasta broja lekara na ukupan broj pacijenata.
Beograd je i ranije imao široku dostupnost javnog obrazovanja, a tokom protekle decenije to se snažno ispoljavalo kroz znatno povećanje broja upisanih na fakultete i više škole.
U odnosu na zapad Evrope, ali i skoro sve druge posamtrane metropole, izvesno je da je Beograd sigurno mesto za život. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova ukazuju na pad takozvanog sitnog kriminala, kriminala sa elementima nasilja i broja ubistava