Foto: Pexel
Nakon usvajanja zakona o zabrani abortusa u SAD, povećana je upotreba kutija za bebe u sigurnim domovima, koje omogućavaju roditeljima da legalno ostave svoje dete. Svih 50 država ima zakone o sigurnom doku. Neki stručnjaci smatraju da su oni otklonili potrebu za pravom na abortus
Pre tri godine, u sigurnom domu u Karmelu (Indijana) postavljena je kutija za bebe namenjena onima koji žele anonimno da predaju bebu. Izgleda kao svaka druga kutija za knjige u biblioteci. Međutim, niko je nije upotrebio sve do ovog aprila, nekako baš nakon zabrane abortusa u Sjedinjenim Američkim Državama.
O novorođenom dečaku umotanom u peškire, kao o prvoj bebi koje je na ovaj način dospela u sigurni dom, javljali su svi mediji kao o „trenutku za slavlje“. Kasnije tog meseca u kutiju za bebe ostavljena je jedna devojčica, a do kraja leta još tri bebe nađene su u drugim ovakvim kutijama u zemlji.
Kutije za bebe su deo pokreta za sigurno utočište, koji je dugo bio usko povezan sa aktivizmom protiv abortusa. Naime, protivnici abortusa nude majkama sigurni dom kao način da anonimno predaju svoju novorođenčad na usvajanje i tako izbegnu da ih napuste ili da čak dođe do čedomorstva.
Tokom proteklih pet godina, više od 12 država SAD usvojilo je zakone koji dozvoljavaju kutije za bebe, a svih 50 država ima zakone o sigurnom domu koji štite majke od krivičnih prijava da su napustile dete. Najpoznatiji među njima je „Berba Mojsije“ usvojen u Teksasu 1999. godine, nakon što je više beba ostavljeno u kantama za smeće.
Stav sudija o sigurnom domu je pozitivan. Kaže se, na primer, da zakoni o sigurnom utočištu nude alternativu abortusu dozvoljavajući ženama da izbegnu „breme roditeljstva“, pa čak i da je postojanje tih zakona otklonilo potrebu za pravom na abortus.
Međutim, mnogi stručnjaci za usvajanje i zdravlje žena smatraju da je predaja bebe u sigurno utočište znak da je žena „propala“ kroz pukotine sistema, i navode da je ona možda skrivala trudnoću i rađale bez prenatalne nege, ili možda pati zbog nasilja u porodici, zavisnosti od droga, beskućništva ili mentalnih bolesti, što sve treba drugačije rešavati.
Ako roditelj koristi sigurno utočište, „došlo je do krize i sistem je već na neki način zakazao“, rekao je Rajan Henlon, predsednik Nacionalnog saveta za usvajanje.
Predaja beba u sigurni dom je za sada retka – prošle godine samo 115 u celoj državi, što je u odnosu na preko 100.000 usvojenja i više od 600.000 abortusa godišnje, zanemarljivo.
Međutim, ovi nepovoljni pokazatelji su još više podstakli aktiviste koji reklamiraju sigurni dom, boreći se ujedno protiv abortusa. Zahvaljujući njima, države Indijana, Ajova i Virdžinija nastoje da što više olakšaju postupak predavanja beba u sigurne domove.
Monika Kelsi je najpoznatija aktivistkinja među lobistima za sigurni dom. Ona je bivša medicinska sestra i vatrogasac, odrastala je sa ljudima koji su je usvojili kad ju je napustila majka tinejdžerka, koja je bila silovana. Prvu kutiju za bebe postavila je 2016. godine.
Medijima je ispričala da u kutiji beba prosečno ostane dva minuta, a kutija funkcioniše tako što čim je roditelj otvori, pojavi se bolnička kolevka sa kontrolisanom temperaturom, aktivira se alarm za osoblje sigurnog doma i u policijskoj stanici. Čim je beba spuštena u kolevku, kutija se zatvara i roditelj ne može ponovo da je otvori.
U Indijani, koja ima većinu kutija za bebe, državni zakon ne precizira vremenski rok za ukidanje prava bioloških roditelja nakon predaje bebe u sigurno utočište ili na usvajanje. Takođe, biološki roditelji nisu u mogućnosti da biraju ko će usvojiti njihovu decu, a usvojenici ostaju sa malo ili bez informacija o biološkoj porodici.
S.Ć./NYTimes/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
S obzirom da su, protivno odluci stranke, Odbori u Nišu i Novom Sadu i Povereništvo u Pančevu odlučili da izađu na izbore, isključeni su iz stranke Zajedno. Pre nedelju dana iz stranke je kolektivno istupio Beogradski odbor
„Mislim da političke partije u Srbiji ne mogu da čekaju idealne uslove da bi učestvovale na izborima, nego moraju da pokušaju da u takvim uslovima pronađu alternativne kanale da komuniciraju sa građanima i da se, malo po malo, izbore za svoje prostore i za naše institucije“. kaže za "Vreme" vanredna profesorka na FPN Jelena Lončar
Birajući između dve loše opcije, opozicija je uspela da izabere treću, najgoru: da se međusobno posvađa i podeli. Poziv na bojkot u Beogradu ugrozio je, recimo, pobedu u Novom Sadu gde nikakvog bojkota biti neće
Delovanje Brkovića proteklih godina u svakoj demokratskoj zemlji bilo bi protumačeno kao sloboda političkog izražavanja, ali u Srbiji ono predstavlja maltene – terorizam. Protiv njega se, pored medijsko-političke, vodi i pravosudna haranga: ovaj mladić ima petnaestak krivičnih i prekršajnih prijava
Stvarni iznos iskorišćenih sredstava će zavisiti od procene Evropske unije da li Srbija ispunjava dogovorene ciljeve u reformi vladavine prava, demokratskog sistema, normalizaciji odnosa sa Prištinom i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, navode izvori iz Brisela
Ako smo dobro razumeli Ostoju Mijailovića, državno davanje zavisi od kaprica predsednika Vučića. Ako se nađe još žešće uvređen, možda ne bude ni dinara za Partizan. A Vučić je tako dobar da je čak i u ulozi „pedera“ dao da ostane najtrofejniji trener Evrope
Kada se ispostavilo da je D. D. umro nasilnom smrću, malo ko je bio zaista iznenađen. Nije se tu radilo samo o želji za osvetom, čak ni o tome da smo oguglali na različite oblike zla, već da smo očekivali da država deluje protivdržavno, da oni koji bi trebalo da štite sistem jesu isti oni koji ga podrivaju i ruše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
