Hapšenja osumnjičenih da su odgovorni za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu morala su da bude izvedena odmah po tragediji, tako da su hapšenja koja su usledila 20 dana nakon tragedije zakasnela, saglasni su sagovornici „Vremena“.
Policija je u četvrtak zbog urušavanja nadstrešnice uhapsila 11 ljudi, među kojima su i i ministar u ostavci građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, bivša direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.
„Odmah i promptno, možda čak i pre saslušavanja i određivanja veštaka, nadležni su morali da uđu u prostorije, da ih pretresu i pokupe sve hartije, i da privedu i na bar 48 sati zadrže određena lica da bi posle odlučili ko bi od njih trebalo da bude pritvoren ili da im bude naređeno zadržavanje kod kuće uz nanogicu i zabrana kontakta sa drugim licima koja bi mogla da budu potencijalni svedoci“, rekla je za „Vreme“ pravnica Vesna Rakić Vodinelić.
Ona je istakla da je sve to moglo da se uradi mnogo brže, pogotovo u slučaju koji je toliko duboko potresao celu javnost.
„ Umesto toga, oni su čekali nalaze i mišljenja veštaka, što naše sudije i tužioci rade, pogotovo u osetljivim slučajevima, i na to se vade“, ocenila je Rakić Vodinelić.
„Zadati krug mogućih osumnjičenih osoba“
Ona je ukazala da u slučajevima kao što je onaj u Novom Sadu postoji već unapred „zadati krug mogućih osumnjičenih osoba“.
Dodala je da u taj krug spadaju investitori, što je u ovom slučaju Infrastruktura železnice Srbije, državi, odnosno onima koji izdaju dozvole, u konkretnom slučaju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, projektantu ili projektantima, izvođaču i podizvođačima koji su radili na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
„U tom krugu, među kojima svakako ima više osoba iz svake od navdenih grupa, kreću se mogući osumnjičeni. Njihovo privođenje moralo je da usledi relativno brzo, a da li će biti zadržani ili ne zavisilo bi od toga šta oni budu rekli, da oni ne bi uticali na svedoke, jer ako ih ima više oni mogu da usaglase svoje iskaze, a mogli bi da utiču i na neke ljude koji bi mogli da budu svedoci. To je trebalo uraditi zaista brzo“, rekla je Rakić Vodinelić.
Ona je ukazala da se u predistražnom i istražnom postupku ne odlučuje ko je kriv, već se samo postavlja pitanje da li ima dovoljno osnova za sumnju da se nekome na teret može staviti određeno krivično delo.
Uvek postoji mogućnost skrivanja dokaza
„Suština pritvora je da se obezbedi da okrivljeni budu prisutni na glavnom pretresu i tokom istrage, a pritvor se može odrediti iz dva vrlo važna razloga: zbog mogućnosti uticaja na svedoke i zbog mogućnosti da se dokazi sklone“, navela je Rakić Vodinelić.
Ona je ukazala da u slučajevima konstrukcionih i građevinskih radova uvek ima mnogo dokumenata i različitih dozvola za izvođenje radova i upozorila da u takvim slučajevima uvek postoji mogućnost sakrivanja dokaza.
Da su hapšenja morala da uslede odmah nakon tragedije smatra i pravik Božo Prelević.
Osumnjičenima dato mnogo vremena da pripreme svedoke
„Nekog hapsite da biste mu onemogućil da utiče na svedoke, ali kada mu ostavite toliko vremena dali ste mu vremena i da pripremi odbranu i svedoke“, rekao je Prelević za „Vreme“.
„Dok se ne vidi optužni akt, teško može da se kaže da li je Goran Vesić i krivično i stvarno odgovoran, ili je pušten niz vodu, ili je to odlučio Aleksandar Vučić, procenivši da je to najmanja šteta. Tužilac je morao da ima osnov zbog koga je naložio privođenje Gorana Vesića“, ocenio je Prelević.
On je uveren da su hapšenja iznuđena „besmislenim kordonima ispred Tužilaštva u Novom Sadu“.
„Deluje da policija kordonima brani Tužilaštvo od građana, što je potpuno luda situacija, jer bi Tužilaštvo moralo da radi u korist građana, a ako policija brani Tužilaštvo od građana, to je duboko bolesno. Postoji i druga mogućnost, da je policija uhapsila Tužilaštvo i sud, jer je kordon oko njih“, rekao je Prelević.
„To i besmislenost situacije da je poginulo 15 ljudi, a da niko nije odgovoran, dovelo je do toga da vlast sada pokušava da vidi ko bi mogao da bude najviše involviran u ono što tužilac želi da dokaže optužnim aktom“, naveo je Prelević.
On je zaključio da je tužilac morao da ima neku naredbu za sprovođenje istrage, i u toj naredbi je morao da kristališe šta su propusti i ko je za njih odgovoran.
