Skajkliner, uređaj koji je prošlog juna postavljen na početku Knez Mihailove ulice u Beogradu kako bi pročišćavao vazduh, predstavlja paradigmu kako institucije i vlast pokušavaju da se bave procesom upravljanja kvalitetom vazduha – rekao je Milenko Jovanović, uzbunjivač iz Agencije za zaštitu životne srednije, u serijalu „Vidokrug“ agencije Fonet.
Milenko Jovanović je nekadašnji načelnik za kontrolu kvaliteta vazduha te Agencije, koji je dobio otkaz zato što se usprotivio snižavanju kriterijuma za ocenu kvaliteta vazduha.
Po njemu, postavljanje pojedinačnih prečišćivača vazduha u otvoreni prostor je isto kao kada bi se „cediljkom za čaj prečišćavao Dunav, ili kada biste ubacili 100 grama apsolutno čiste vode u Dunav i rekli da je to pomoglo Dunavu.“ Kaže da je u Beogradu nemoguće pročistiti vazduh ni pomoću 10.000 Skajklinera zato što je „vazduh dinamična pojava“ te da zato treba naći izvore koji zagađuju vazduh.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, postavljajući Skajkliner u Knez Mihailovu ulicu, ocenio je da se radi o „inovativnom uređaju“ koji će „doneti efekat planinskog vazduha u srcu grada, za 24 sata prečišćivaće čak 180.000 metara kubnih vazduha.“
On je ovaj uređaj opisao kao „čistač neba“ i pojasnio kako funkcioniše: uz pomoć slobodnog ozona i patentirane jonske tehnologije, usisava preko 75 odsto najopasnijih čestica iz svoje okoline (PM1, PM2, PM10), zadržava ih u aparatu, a zatim ispušta prečišćen vazduh, stvarajući oko aparata oazu čistog vazduha.
Milenko Jovanović smatra da svaki ovakav uređaj jeste koristan, ali samo „ljudima koji prolaze pored njega, da udahnu čist vazduh pa da odu dalje“, a priče o efikasnosti ovog uređaja naziva bajkom bez stručnog osnova.
Jedna od funkcija pojedinačnog prečistača je da meri zagađenost vazduha. Taj podatak je, po Jovanoviću, nekoristan, zato što će s obzirom da meri vazduh u svojoj okolini, uvek pokazivati da je čist.
„Zna se šta su mere, to je uticaj na ono što emituje zagađenje. To su ložišta, saobraćaj, industrija i TENT. Poznata je dijagnoza u Beogradu i drugim gradovima – vazduh je prekomerno zagađen“, ukazao je on i naglasio da se „termperatura ne leči nikakvih toplomerima, nego terapijom, što znači merama koje moraju da smanje izvore zagađenja.“
Važno je da TENT koji nije u nadležnosti Beograda, kazao je Jovanović, prestane da loži najnekvalitetniji ugalj pomešan sa zemljom i mazutom, već da odgovorni za to odgovaraju, a da se filteri koriste za smanjenje zagađenja iz termoenergetskog sektora.
On rešenje problema zagađenja u Beogradu vidi u promena ložišta, kojih u glavnom gradu navodno ima 300 hiljada. „To je novi spin Gradskog zavoda za javno zdravlje koji je predložio da se ta ložišta pobroje. Da li je prvo neko pobrojao obolele od korone, pa onda počeo da ih leči? Ne. Odmah moraju da se leče svi“, poručio je Jovanović.
Kao alternativna rešenja, Jovanović predlaže pošumljavanje i izmene u saobraćaju, ali „ne tako što će Jugo da nestane, nego što će centralni deo Beograda imati besplatan prevoz električnim autobusima“.
Kad je pre više od osam meseci Skajkliner postavljen, isticano je da ga je donirala kompanija Mocart u okviru društveno odgovornih akcija za unapređenje životne sredine, kao i da će Grad podržati svakog ko želi da pomogne „jer je to dobrobit za sve nas“.
S.Ć. /Fonet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
