Srbija je u 2026. ušla u predizbornoj atmosferi. Posle više od godinu dana protesta, blokada i političkih tenzija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodno je prihvatio izazov studenata i građana koji traže vanredne izbore.
Kada će oni biti raspisani i dalje je nejasno. Vučić je prethodnih meseci sužavao moguće datume, od neodređenog „pre zakonskog roka“, preko „kraja 2026. ili početka 2027. godine“, stiglo se do najava da bi izbori mogli biti održani u oktobru, novembru ili decembru, piše Dojče vele.
Ako predsednik održi reč, na tim izborima bi mogao da izgubi, veruje profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.
„Najveća snaga studenata i opozicije je promena koju smo videli u biračkom telu. Blok vlasti i blok opozicije su danas relativno ravnopravni i prvi put ćemo imati izbore na kojima vlast ne samo da može da izgubi izbore, nego bi ih verovatno izgubila“, ocenjuje Spasojević za DW.
„Ali to ne treba nikoga da uljuljuka. Ima veoma mnogo vremena do izbora i vlast i dalje ima velike resurse. A više puta je pokazala sposobnost da se izvuče“, dodaje Spasojević.
Sa blokada u svako selo
Masovni protesti su se krajem 2025. godine uglavnom smirili, a studenti su se uveliko vratili fakultetskim obavezama. Studentski pokret je tako došao u fazu blagog osipanja i transformacije.
Umesto na proteste, fokus su pomerili na pripremu za izbore. Nakon dugotrajnog procesa izbora kandidata za parlament, sada rade na formiraju izbornih štabova, obukama posmatrača i oblikovanju programa.
Dok jedan deo studenata obilazi građane u kampanji od vrata do vrata, drugi organizuje akcije poput „Student u svakom selu“. Na štandovima nude razgovor, pokušavaju da promene sliku koju su o protivnicima vlasti godinama gradili provladini tabloidi, ali i da čuju primedbe građana.
Studenti iz Novog Sada Danilo Erdeljan i Sonja Hajduković redovno su na terenu. Cilj, kažu, nije samo mobilizacija, već i izgradnja poverenja.
O izbornim pravilima i kampanjama uče u hodu, ali veruju da odlaganje izbora ide više u prilog njima nego vlastima, jer je njihova organizacija iz dana u dan sve snažnija, a svako učešće na lokalnim izborima donosi im novo iskustvo.
„Vlast čeka da vidi da li će se ljudi umoriti i odustati, ali u isto vreme nam daje više vremena da se pripremimo“, priča Erdeljan za DW. „Videli smo već koliko muka ima vladajuća koalicija da logistički obezbedi izbornu prevaru na lokalu, a biće im mnogo teže da to sprovedu na republičkom nivou. A mi smo dan za danom spremniji da se suprotstavimo bilo kakvim neregularnostima na taj dan.“
Rastu šanse – ali i izazovi
Da podrška studentima ne jenjava pokazala je i akcija organizovana 28. decembra, kada su studenti u više od sto gradova i opština, na više od 500 štandova, prikupljali potpise podrške. Prema njihovim podacima, samo tog dana prikupljeno je gotovo 400.000 potpisa građana, pri čemu su mnogi ostavili i kontakt i izrazili spremnost da se uključe u naredne aktivnosti.
Za studente je to bila jasna potvrda da masovnost nije nestala, i da bi raspisivanje izbora moglo da pokrene konačni talas mobilizacije.
Sa takvom procenom slaže se i politikolog Dušan Spasojević, koji smatra da imidž i integritet koje je studentski pokret izgradio mogu delimično da nadomeste i nedostatak masovnosti u samoj organizaciji.
Ipak, ključni izazov vidi u trenutku kada pokret bude morao da se personalizuje, jer studentsku listu neće činiti studenti, već pojedinci kojima će oni pokloniti poverenje.
„Biće izazovno kada se izađe sa imenima na listi i kada se podrška koju pokret ima prebaci na konkretne ljude. O njima javnost već ima određene stavove. Ne mislim da je to nerešiv problem, ali će biti ozbiljan test“, ocenjuje Spasojević.
Nejedinstvo na opozicionom polu
U delu opozicione javnosti, međutim, i dalje vlada uverenje da nema pobede bez jedinstva svih opozicionih aktera. Dugo se idealnim scenarijom smatralo stvaranje „referendumske atmosfere“, u kojoj bi se biralo između jedne liste vlasti i jedne opozicione liste.
Međutim, kako ocenjuje Spasojević, takav rasplet više nije realan. Izvesno je da će se na izborima, pored liste SNS-a i studentske liste, pojaviti i drugi.
To ne isključuje potrebu za koordinacijom svih koji se protive vlasti — od političkih stranaka, preko studentskog pokreta, do posmatračkih misija, smatra Spasojević.
„Jer velika je šansa da će izborni rezultati biti osporavani, a onda će biti jako važno da postoji koordinacija između tih delova pobunjenog društva“, ocenjuje on.
Opozicija se ujedinjuje oko evrointegracija
Iz Zeleno-levog fronta poručuju da su više puta pozivali studente i druge na okupljanje i razgovor, svesni uloge koju je studentski pokret imao u mobilizaciji društva. Taj poziv nije naišao na odgovor.
„Vučićeva je podmetačina ta konfrontacija, taj sukob koji se izaziva, i često on bude izazivan direktno od ljudi koji rade za SNS“, kaže za DW narodni poslanika ZLF-a Radomir Lazović.
Politikolog Spasojević upozorava da će na narednim izborima svaki glas biti presudan i da je od ključne važnosti da opozicija bude organizovana tako da niko ne ostane ispod cenzusa.
Uprkos međusobnim nesuglasicama, pet opozicionih stranaka formirale su front koji u prvi plan ističe proevropsku orijentaciju. To je dobra taktika, ocenjuje Spasojević.
„Zato što dolazi do velikih geopolitičkih promena i ponovo se otvara prostor za evropske integracije“, kaže Spasojević. Potez je dobar, dodaje, i jer će studenta lista nastupiti bez ideologije, pokušavajući da zahvati i građane koji su evroskeptični ili imaju otvoreni antizapadni sentiment.
Dodatni faktor, dodaje on, jeste sve izraženiji zaokret vlasti ka nacionalističkoj retorici, koja će verovatno dominirati kampanjom. U takvom ambijentu, postojanje liste koja jasno artikuliše evropsku alternativu može postati presudno za deo biračkog tela.
Ali sa konsolidacijom opozicije, konsoliduje se i vlast. Pritisnut problemima s NIS-om i gubitkom podrške nekadašnjih međunarodnih partnera – od SAD, preko Evropske unije, do Rusije – Aleksandar Vučić čvrsto u rukama drži kartu datuma izbora.
Kako ocenjuju sagovornici DW, Vučić će zato izbore odlagati koliko god može, čak i po cenu produbljivanja krize. Paralelno s tim, sve je vidljivije disciplinovanje unutar sistema.
U prethodnim mesecima zabeležene su stotine otkaza u javnom sektoru – ne samo onima koji su učestvovali u protestima, već i onima čiji su članovi porodica bili aktivni, pa čak i onima koji su ostali neutralni.
Protiv brojnih studenata vode se postupci zbog navodnog ugrožavanja ustavnog poretka, dok se deo njih i dalje nalazi u egzilu. Pritisci na univerzitete poprimaju finansijsku dimenziju, uz pokušaje da se profesori koji su podržali studente uklone sa fakulteta.
Godina će biti duga, svesni su i studenti. „Ali ako su ljudi istrajali do sada, izdržaće još“, kaže student Danilo Erdeljan. „Od starta smo znali da ovo nije trka na kratke staze nego maraton i verujem da je moguće da istrajemo koliko god je potrebno.“
