Foto: Russian Defense Ministry Press Service via AP
Početna sreća ruskih trupa potrajala je kratko jer su marševske kolone postale preduge, a Ukrajinci su uspeli da organizuju odbranu. Ako ruska vojska ne želi da se zaglavi kao JNA 1991. kod Vukovara, mora u nekom prihvatljivom roku, uz kontrolisane gubitke, da izađe na levu obalu Dnjepra, zauzme Kijev i obrazuje novu prorusku vlast. Zato će u drugu nedelju rata Rusi ući sa pojačanjima što uključuje i mobilizaciju
Ruske jedinice su odlazile daleko od početnih pozicija, ali cena je bila izloženost pozadine i ukrajinske jedinice, konsolidovane nakon prvog šoka, uvedene su u borbe u kojima je puno ruske tehnike uništeno na maršu. No, Ukrajinci su loše prošli na jugu odakle je glavnina njihovih snaga izmeštena na istok gde su u luku oko Donbasa držale Ruse u poluokruženju. Krimska grupacija ruske vojske prodrla je duboko na sever i na istok duž Azovskog mora.
U skladu sa savremenom praksom ruske vojske organizovane su bataljonske borbene grupe (BBG) iz sastava brigada i pukova sa čitavog prostora države uključujući zabačene garnizone dalekog istoka. Svaki od tih taktičkih združenih sastava najčešće ima bataljon profesionalnih vojnika angažovanih po ugovoru. BBG čine tenkovka četa, zatim tri mehanizovane čete sa borbenim vozilima guseničarima BMP-3 ili BMP-2 ili, alternativno, točkašima porodice BTR-80, protivtenkovska četa i snažna artiljerijska podrška od najčešće jedne ili dve baterije haubica i jedne baterije višecevnih lansera raketa.
Pročitajte ceo tekst Aleksandra Radića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (3. marta)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
