Nakon što je posle dugo vremena u prvom kvartalu ove godine zabeležen pad prodaje nekretnina, isti trend nastavljen je i u aprilu i maju.
Prema preliminarnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, vrednost prometa na tržištu nepokretnosti u aprilu i maju 2023. godine je 1.1 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 15 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.
Međutim, agent za nekretnine Kaća Lazarević navodi da je realan pad prometa mnogo veći od onoga što pokazuju zvanični podaci.
“Od decembra pa do danas došlo je do ozbiljnog zastoja u prometu nepokretnsoti. Zvanični podaci koje objavljuje Republički geodetski zavod nisu ni blizu realnoj situaciji. Prodaja nekretnina smanjena je za više od 50 dosto, a to se vidi i po situaciji kod notara kod koji više nema nikakvih gužvi”, kaže Lazarević za portal “Vremena”.
Prema podacima sajta za oglašavanje nekretnina 4zida.rs, kad je reč o trenutno oglašenoj ponudi, prosečne cene stanova u novogradnji i starogradnji su veoma slične. Tako je prosečna cena novogradnje u Beogradu 2.496 evra, a staro gradnje 2.460. Kad je reč o Novom Sadu cena novogradnje 2.175 po kvadratu, a starogradnje 2.249 evra.
Starogradnja i novogradnja
Lazarević navodi da cene stanova u novogradnji i dalje drže raniji nivo, dok je situacija sa starogradnjom povoljnija i dodaje da one cene koje su ljudi nekada licitirali, i to po principu koliko god im treba toliko traže, više ne prolazi.
“Sa onima koji prodaju stanove koji su starogradnja, sa njima se kupci lakše dogovaraju i oni od prve cene koja je oglašena do prodajne, spuste je nekad i do 20, pa i do 30 odsto. Znaju da cenu spuste i za 10.000 evra, pa i za 20.000 na cenu stana koja je prvobitno bila, na primer 250.000 evra. Sada je prosečan kupac na ceni od 100 do 250 hiljada evra. Do decembra smo imali velike kupce od pola miliona do milion evra. Oni sada neće da plasiraju novac”, kaže Lazarević.
Kad je reč u novogradnji, prema njenim rečima, tu nema korigovanja cena kao kad je reč o starogradnji.
„Investitori koji su sami finansirali gradnju oni čekaju. Ali oni koji se projektno finansiraju, koji imaju kredit, oni će morati da počnu da spuštaju cene. Jednostavno, izgubili su se kreditni kupci. Visoke su kamatne stope, rast euribora doveo je do to toga da rata kredita skoče za 80, 100, a nekima i do 200 evra. Kreditni kupci nisu pravili ranije pitanje i kupovali su uglavnom novogradnju, a sada ih neme“, ističe Lazarević.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
