Foto: Zoran Zestić/Tanjug
Ako su optužbe za uvoz glasova tačne, onda se aktuelna vlast drži pesme “kap po kap i kiša sprema se”, pa tako manevriše svagde po malo da sakupi što više glasova za predstojeće izbore
Stranka slobode i pravde (SSP) objavila je pre nekoliko dana niz snimaka na kojima se navodno vide organizovani dolasci građana iz Republike Srpske koji po ubrzanoj proceduri dobijaju državljanstva u Srbiji i masovno se prijavljuju u Beogradu. Da je procedura unapred planirana, vidi se po aktivistima koji koordinišu celom akcijom. U SSP-u kažu da nije sporno državljanstvo Republike Srbije za Srbe iz Republike Srpske, već da na ovaj način SNS ucenom uvozi sigurne glasove koji su prijavljeni na fiktivnim, ili već postojećim adresama u Srbiji, a najviše u Beogradu.
Potpresednik SSP-a Borko Stefanović kaže za “Vreme” da se to ponavlja po izbornim ciklusima, te da precizan broj tih ljudi može dati samo MUP. Dodaje da se verovatno kreće oko “nekoliko hiljada, ili čak nekoliko desetina hiljada po izbornom ciklusu”.
Jedna od adresa za prijavu je oronula i napuštena kuća u Ulici Cara Nikolaja 72 u Beogradu, gde je navodno prijavljeno dvadeset novih stanara.
Stefanović kaže da su iz MUP-a pokušali da ga demantuju, pa su rekli da je tu samo šestoro ljudi, što opet, kako kaže, znači da su priznali. Kuća ima polomljene prozore i vidno je da u njoj niko ne živi godinama. Dodaje da je vlast “u sukobu sa istinom” i da više ni ne zna šta je uopšte istina.
I ostale sporne adrese se uglavnom nalaze na Vračaru, pa se tako u nekoj zgradi navodno prijavi 10 ili 15 novih stanara koje niko nikada nije video.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je “besmisleno da vlast želi da obezbedi većinu na izborima dovodeći glasače iz Republike Srpske”, jer „dve ili tri hiljade glasova ne mogu da utiču na ishod“.
Sagovornik „Vremena“ objašnjava da je to samo deo mozaika i da pored toga postoje razni drugi pritisci na glasače.
Premijerka Ana Brnbaić je akcenat stavila na to kako se Dragan Đilas sramno odnosi prema sunarodnicima iz RS-a i smatra da su oni „stado“. Kazala je i da je SSP prikazao “snimak nekih ljudi, ne zna se ni kojih, ni gde”, koji, kako tvrdi, nije nikakav dokaz ni za šta. Ocenila je da su takve tvrdnje “opasne” i “skandalozne”.
Potpresednik SSP-a smatra da je to “opasna zamena teza” da bi se izbegao konkretan odgovor.
F.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
