Nešto više od mesec dana nakon parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji deo opozicije ne odustaje od zahteva da se oni u Beogradu ponište i raspišu novi, zbog čega su odlučili da se obrate i Ustavnom sudu Srbije. Najveća opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja” vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) optužuje za izbornu krađu.
Prema njihovim navodima, vlast je uticala na izborne rezultate, pored ostalog, kroz fiktivno prijavljivanje građana iz drugih mesta u Srbiji i inostranstvu na adrese u Beogradu i njihovo organizovano dovođenje na glasanje.
Na to je ukazala i nevladina organizacija CRTA, koja je posmatrala izborni proces. Oni su ocenili da je organizovana migracija birača uticala na ishod rezultata u Beogradu.
Na zahtev Ustavnom sudu opozicija se odlučila nakon što su svi njihovi prigovori na regularnost beogradskih izbora u nadležnim institucijama bili odbijeni.
Kandidat za poslanika liste „Srbija protiv nasilja“ Radomir Lazović kazao je danas da „ne gaje iluzije“ da će, svim dokazima uprkos, Ustvni sud poništiti beogradske izbore.
„Ustavni sud se nije pokazao kao zaštitnik interesa građana i mi to znamo, ali opozicija će iskoristiti sva pravna sredstva koja ima na raspolaganju“, kazao je Lazović na N1.
A čak i da se ponove, izbori u glavnom gradu Srbije ne bi imali smisla ako se ne poboljšaju izborni uslovi.
Izborna mahinacija
Gradska izborna komisija (GIK) je 3. januara usvojila konačni izveštaj o rezultatima glasanja na beogradskim izborima, a prigovore opozicije odbacila.
Prema GIK-u lista „Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane“ dobila je 49 mandata u Skupštini Beograda, dok je „Srbija protiv nasilja“ osvojila 43. Listi NADA pripalo je sedam, „Mi – Glas iz naroda“ šest, a „Ivica Dačić–Toma Fila“ pet mandata. Skupština Beograda ima 110 odborničkih mesta.
Ti rezultati nisu zvanično objavljeni na sajtu Službenog lista Grada sve do 18. januara, dana u kada ističe 15-dnevni rok za podnošenje zahteva Ustavnom sudu za poništavanje izbora.
Objava u Službenom listu osnov je za pokretanje postupka pred tim sudom.
Kako je utvrdio RSE pregledom sajta Službenog lista, na izdanju koje se na tom sajtu pojavilo 18. januara, kao datum objave naveden je 3. Januar.
Ovo, inače prvo izdanje Službenog lista u 2024. godini, sadrži podatke o rezultatima izbora.
Opozicija veruje da je na delu pokušaj izborne mahinacije, kako bi im bilo onemogućeno da zahtev Ustavnom sudu podnesu u roku, piše RSE.
Bez odgovora na optužbe
Ustavni sud može da donese odluku o delimičnom ili poništavanju izbora u celini.
Ustavni sud do sada nije odgovarao na optužbe dela javnosti da bi mogao biti pristrasan u korist vladajuće stranke, kada je reč o zahtevu za poništavanje izbora.
Prema dostupnim podacima, od usvajanja Ustava Srbije 2006. godine, slični postupci pred Ustavnim sudom nisu vođeni.