Foto: DW/Una SabljakovićŠta će režimu još i grafiti po ulicama, kad već ima skoro sve medije? Zato, kažu sagovornici „Vremena“, jer valja odglumiti da se „narod“ buni protiv „blokadera terorista“ i unapred opravdati represiju prema njima
„Blokaderi ustaše“, „Rektor Đokić ubica“… Ovo su samo su neki od grafita koji već mesecima stoje na fasadama zgrada, ogradama mostova, igralištima, po asfaltu…
Zajedničko za sve – ne čisti ih niko, „umetnike“ policija ne traži, a sud ne kažnjava.
Zašto su režimu potrebne ulice, kad većina medija poput klonova ponavlja sve što vlast želi? O tome za novi broj „Vremena“ (četvrtak, 23. jul) piše Mirjana Nikolić.
Za Nikolu Ilića, istraživača na Fakultetu političkih nauka, ispisivanje istih grafita liči na projekat jedne partije koja se izjednačila sa državom, i može da se gleda u kontekstu borbe za javni prostor. Poruke su uprošćene i ciljane.
„Kada se neprijatelj poistovećuje sa ustašama, ideja je da se drugi delegitimizuje jer to onda nije druga politička opcija, nego ustaše, dakle nešto najgore, izdajnici, neprijatelji. Poruka je kratka i vi sami unesete značenje“, kaže Ilić za „Vreme“.
Do sada su grafite obično pisali oni koji su protiv sistema. Sada je posredi, kaže profesorka Jelisaveta Blagojević sa Fakulteta za medije i komunikacije. Sada se pokušava obrt, da vlast preuzme izgled pobune.
„Grafit je obično bio sredstvo onih koji nemaju pristup institucijama i medijima, pa im ostaje zid. Sada oni koji imaju gotovo sve medije i ogromne resurse pokušavaju istovremeno da izgledaju kao pobunjena strana“, kaže ona za „Vreme“ i dodaje:
„Mislim da se time prikriva stvarna asimetrija moći. Vlast sebe predstavlja kao žrtvu sopstvenih građana, dok građane predstavlja kao silu od koje država navodno mora da se brani. Tako se represija unapred priprema kao samoodbrana.“
Ceo članak čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (23. jul) ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.
Beograd ponovo okuplja predstavnike zemalja Pokreta nesvrstanih, 65 godina nakon konferencije koju je predvodio Josip Broz Tito. Poređenje Titove politike s diplomatijom Aleksandra Vučića ponovo je u centru pažnje
Gde je bio Vladan Đokić dok je boravio u Brazilu – na odmoru ili na međunarodnom kongresu? Pitanje je otvorio Informer, dok je Univerzitet u Beogradu objavio podatak da je rektor 25. i 26. avgusta bio učesnik Prvog međunarodnog kongresa arhitekture i urbanizma u Brazilu
Ivica Dačić je simbolično prineo Branka Ružića kao žrtvu Aleksandru Vučiću pred odsudne izbore. Ali deluje da je Ružić već ponešto postigao svojom ulogom „disidenta“. Jer, govorio je ono što socijalisti po dubini partije ionako misle o naprednjacima
Sukob između Ružića i rukovodstva SPS-a traje duže vreme. SPS podseća da je Ružić između ostalog rekao „da je očigledno da bi studenti trebalo da pobede da bi Srbija pobedila“
Formirana je poslanička grupa „Poslanici uz studente – za kontrolu izbora“ koja trenutno broji 16 poslanika. DS tvrdi da se tako povećava mogućnost kontrolisanja izbora, ali koliko Srbiji zaista treba kontrolora
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
