Foto: Unsplash
U Registar pedofila se upisuju samo oni koji su osuđeni pravosnažno. Stručnjaci upozoravaju da država ne može da se osloni na to da će pedofili sami prijaviti promenu radnog mesta, mesta boravka
Broj registrovanih pedofila u Srbiji prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde je 675. To je mnogo veći broj u odnosu na jul prošle godine kada ih je registrovano 544, prenosi Euronews Srbija.
Predatori su često osobe iz najbližeg okruženja deteta – blizak član porodice, prijatelj, komšija.
Pročitajte još Nevinost bez zaštite
Javnost je nedavno ostala zatečena vestima da je monah u Čačku seksualno uznemiravao devojčicu od 13 godina. Njemu je za sada određen pritvor od 30 dana.
Zatim da je otac u Nišu obljubio ćerku od 14 godina, a onda je podvodio drugim muškarcima.
Policija je nedavno u nastavku akcije „Armagedon“ uhapsila 12 osoba zbog sumnje da su prikazivali, pribavljali i posedovali pornografski materijal i iskorišćavali maloletnike stare između pet i 14 godina za pornografiju.
Sve su ovo slučajevi koji bi tek trebalo da budu procesuirani. U Registar pedofila se upisuju samo oni koji su osuđeni pravosnažno.
Šta piše u Registru pedofila
Registar pedofila je osnovan 2015. godine na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, u javnosti poznatom kao Marijin zakon.
Marija Jovanović je bila osmogodišnja devojčica koju je silovao i udavio Mladen Ogulinac iz Starih Ledinaca 2010. godine. Od tada je postala simbol borbe protiv pedofilije, a na inicijativu njegog oca 2013. godine usvojen je Marijin zakon.
Neka od krivičnih dela zbog kojih osuđeni mogu da se nađu u Registru su: silovanje, obljuba sa detetom, nedozvoljene polne radnje, podvođenje, posredovanje u vršenju prostitucije, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.
Kako kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Registar sadrži određene podatke osuđenog zbog lakšeg prepoznavanja i identifikacije.
Ti podaci prodazumevaju njegovo ime i prezime, matični broj, adresu, zaposlenje, fotografije osuđenog, DNK profil, njegove fizičke karatkeristike, kao što su tetovaže, detalje krivičnog dela koje je počinio, kaznu za koju je osuđen.
Podaci iz evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati.
Zabrane nedovoljne
Osobama koje su u Registru pedofila zabranjeno je da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole…), a u obavezi u da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove.
U obavezi su da obaveštavaju poverenika (organ Uprave za izvršenje krivičnih sankcija) i policiju o svakoj promeni prebivališta ili radnog mesta. Osoba osuđena po Marijinom zakonu ne može da obavlja javnu funkciju, ne može da radi sa maloletnim licima u školi ili vrtiću.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra rekla je da se država ne može osloniti na to da će pedofili prijaviti promenu radnog mesta, mesta boravka.
„Nama se serijski silovatelji ponavljaju jer kada odleže kaznu zatvora oni se vraćaju i ne postoji nikakav obaveza državnih organa da ih prate, šta rade i gde žive. Mislimo da je važno uspostaviti dobar sistem kontrole od strane institucija za one koji su osuđeni i odležali kaznu“, navela je Macanović.
A.E/Euronews Srbija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
