Foto: AP Photo
Pad ukrajinskog “antonova” u Grčkoj koji je iz Niša poleteo za Jordan potegao je nekoliko tema u Srbiji: ko je prevozio teret, za koga, koja je firma koja je posredovala u poslu, s kim je povezana i da li je tovar zaista bio školsko naoružanje? A posebno, može li se verovati ministru odbrane Nebojši Stefanoviću kada govori o trgovini oružjem imajući u vidu aferu “Krušik” u koju je bio upleten do grla
Gorelo je na nebu iznad grčkog grada Kavale u subotu uveče 16. jula; vatrena lopta iznad grčke obale istočno od Soluna označila je smrt osmoro članova posade transportnog aviona “antonov”. A eksplozija posle ove nesreće odjeknula je čak do Beograda i kabineta ministra odbrane dr Nebojše Stefanovića.
Brzo se saznalo da je to bio avion koji je prenosio “neko naoružanje” i do jutra se na društvenim mrežama formiralo više teorija o tome kome to Srbija i zbog čega izvozi oružje, ko izvozi u njeno ime, kuda zapravo ide to oružje i kako će se to odraziti na spoljnopolitičku orijentaciju zemlje.
Zvanična verzija glasi: 11,5 tona školskog naoružanja, mina napunjenih fosforom, krenulo je na put za Bangladeš prema ranije utvrđenom dogovoru, avionom ukrajinskog prevoznika tipa “antonov”, koji se, verovatno posle paljenja motora, u vazdušnom prostoru iznad Egejskog mora u Grčkoj strovalio nedaleko od Kavale.
Da li je bilo baš tako, bar što se tiče kvara i pada u Grčkoj, saznaće se kada grčke vlasti okončaju istragu pokrenutu odmah nakon pada aviona u subotu. Dok istražitelji prebiru po pepelu i gledaju šta crna kutija iz aviona može da im kaže, Grčka je uputila protestnu notu Srbiji zbog toga što nije blagovremeno obaveštena o naoružanju u ukrajinskom avionu koji se u subotu uveče srušio u blizini Kavale na severu Grčke.
Ova nesreća ponovo je otvorila priču o tome na koji način se trguje oružjem iz Srbije, kakav je status trgovaca oružjem, a kakav status državnog agenta za prodaju naoružanja i da li je zaista u avionu bilo školsko ili pravo naoružanje koje je trebalo da završi na nekom drugom mestu umesto u Bangladešu. Takvih slučajeva je bilo u više navrata u prošlosti…
Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. jula)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
