Nakon što je na pritisak predsednika SAD Donalda Trampa dogovoreno primirje, Izrael polako ukida ograničenja za stanovništvo, a predsednik Irana želi da pokrene obnovu. Povratak u normalnost je, međutim, prilično varljiv
Nakon objave o prekidu vatre između Izraela i Irana, izraelska „Komanda unutrašnjeg fronta“ ukinula je sva ograničenja za civilno stanovništvo. Izraelska vojska saopštila je da je odluka doneta na osnovu bezbednosne procene trenutne situacije, piše DW.
Time je omogućeno da se školski časovi ponovo održavaju u učionicama, a javna okupljanja više nisu podložna ograničenjima.
Ipak, u pojedinim oblastima u blizini Pojasa Gaze i dalje su na snazi određene mere, uključujući ograničenja broja učesnika na skupovima, zbog nastavljanja sukoba u Gazi.
Izraelski aerodromi najavili su povratak na pun kapacitet rada, pa više nema ograničenja za broj dolaznih i odlaznih letova.
Tokom izraelskih napada na ciljeve u Iranu, koji su započeli 13. juna, saobraćaj je bio znatno ograničen. Obavljali su se uglavnom specijalni letovi za evakuaciju izraelskih državljana iz inostranstva i omogućavanje odlaska stranaca iz zemlje.
Prema podacima Ministarstva saobraćaja, između 100.000 i 150.000 izraelskih građana tada je ostalo blokirano van zemlje.
Tramp objavio primirje, sukob se smiruje
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp iznenađujuće je u utorak uveče objavio postizanje primirja između Izraela i Irana, što su obe strane potvrdile.
Iako su se tokom dana međusobno optuživale za kršenje dogovora, trenutno se čini da se prekid vatre održava.
Izrael je 13. juna pokrenuo veliki napad na Iran, fokusirajući se na bombardovanje nuklearnih postrojenja i vojnih ciljeva. Kao odgovor, Iran je izveo napade na Izrael koristeći rakete i dronove.
Sada izgleda da Izrael smatra kako su njegovi ključni ratni ciljevi, posebno oni vezani za iranski nuklearni program, postignuti.
Premijer Benjamin Netanjahu proglasio je „istorijsku pobedu“. „Uništili smo nuklearni program i zaustavićemo svaki pokušaj njegove obnove“, izjavio je on.
Dodao je i da kampanja protiv, kako ju je nazvao, „iranske osovine“ mora biti privedena kraju. Takođe je istakao da Hamas mora biti poražen, a svi izraelski taoci u Pojasu Gaze oslobođeni.
„Izdaja koju istorija neće zaboraviti“
Neposredno pre objave primirja, iranski predsednik Masud Peseškijan obratio se naciji, govoreći o „kraju dvanaestodnevnog rata“ koji je, kako je rekao, Izrael nametnuo iranskom narodu.
Pohvalio je otpor Irana i obećao povratak svakodnevnom životu. „Počev od danas, vlada i nadležne institucije započeće proces obnove i povratka normalnosti“, poručio je on.
Dodao je da se „teroristički napad“ dogodio u trenutku kada je Iran tragao za diplomatskim rešenjem u dijalogu sa Sjedinjenim Državama i nastojao da prevaziđe nesuglasice.
Kako navodi, neprijatelji su napali upravo tokom pregovora, što predstavlja, rekao je on, „izdaju koju istorija neće zaboraviti“.
Kako je saopšteno iz kabineta predsednika Irana, Masud Peseškijan je tokom telefonskog razgovora sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom poručio da je Iran spreman da reši otvorena pitanja sa Sjedinjenim Državama u skladu s međunarodnim normama, što ukazuje na mogućnost obnove nuklearnih pregovora.
Peseškijan je takođe zahvalio prijateljskim državama na podršci koju je Iran dobio tokom krize.
U prethodnim nedeljama, Oman je posredovao u nuklearnim pregovorima između Irana i SAD, dok je Katar, na inicijativu SAD-a, odigrao važnu ulogu u posredovanju pri postizanju prekida vatre između Irana i Izraela.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
