Nekoliko stotina studenata i građana u Beogradu održalo je u četvrtak akciju „29 minuta tišine“
Nekoliko stotina studenata i građana u Beogradu održalo je u četvrtak akciju „29 minuta tišine“ za 15 poginulih u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, kao i za dvoje ubijenih 31. decembra u Arilju i 12 ubijenih 1. januara na Cetinju u Crnoj Gori.
Akcija na uglu Ruzveltove i Ulice kraljice Marije, nedaleko od zgrade Tehničkih fakulteta i Mašinskog fakulteta, počela je u 11.52, odnosno u vreme kada se dogodila tragedija u Novom Sadu.
Okupljeni su nosili transparente „BG – CT“ na latinici i ćirilici uz iscrtano srce, „Mašinci protiv mašinerije“, a pojedini građani izlazili su iz automobila i pridružili se odavaju pošte.
Studenti su ranije na društvenim mrežama najavili da će današnje davanje pomena biti produženo sa dosadašnjih 15 minuta na 29 minuta, u znak sećanja na žrtve tragedije na Cetinju i u Arilju.
U jednom ugostiteljskom objektu u Arilju, 31. decembra oko 19 sati, ubijen je bračni par, a osumnjičeni za ubistvo je uhapšen.
Okupljanje na Trgu slobode
U prvom danu 2025. godine, na Cetinju u Crnoj Gori, ubijeno je 12 osoba, među kojima i dvoje dece, nakon čega je osumnjičeni izvršio samoubistvo.
Građanski pokret Bravo iz Novog Sada pozvao sugrađane da se 2. januara u 19 sati okupe u centru grada, na Trgu slobode, i odaju počast žrtvama masovnog ubistva na Cetinju, u Crnoj Gori.
„Vest o masovnom ubistvu na Cetinju, u kojem je stradalo 12 ljudi, među kojima i dvoje dece, još jednom nas poziva da zastanemo i pokažemo duboko saosećanje prema onima koji danas pate i tuguju. Nasilje i brutalnost, nažalost, ne poznaju granice. Zato i empatija i solidarnost moraju prelaziti granice“, poručili su iz pokreta Bravo.
Poželeli su građankama i građanima Cetinja i Crne Gore da u zajedništvu prebrode teške dane, te da novim rešenjima, zakonima i dobrim praksama grade bezbedniju zajednicu.
„Novi Sad je nedavno doživeo zločin koji mu je naneo rane koje se još nisu zacelile. Zagreb je pre nekoliko dana doživeo ubistvo u školi, dok u Bosni i Hercegovini učestalost nasilja u porodici izvodi građane na proteste. Samo zajedno i solidarno, suočeni s problemima naših zajednica, možemo izaći iz tame koja nas već dugo okružuje“, poručili su iz Građanskog pokreta Bravo.
NSPRS saopštio je da 20. januara obustavlja rad i za taj dan najavio protest kojim će biti pružena podrška studentima koji blokiraju fakultete. Međutim, Vlada tvrdi da je prihvatila sve zahteve reprezentativnih sindikata prosvete, među koje ne spada NSPRS
Pašaliću bi bolje bilo da proveri da li pojedini organi i organizacije pretnjom otkazima i raznim drugim nezakonitim i nečasnim radnjama, sprečavaju svoje zaposlene i druge građane da koriste zagarantovane građanske i političke slobode, nego što ispitituje stvari na koje bi morao da zna odgovor, kaže za “Vreme” bivši Zaštitnik građana Saša Janković
Studenti Univerziteta umetnosti dali su profesorima rok do 17. januara da se izjasne da li će po uzoru na profesore sa Filozofskog fakulteta da potpuno obustave rad. Raspitali smo se šta očekivati
Nakon što se pojavila mogućnost sastanka Donalda Trampa i Vladimira Putina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi Srbija mogla biti domaćin istorijskog susreta. Iako zvuči kao diplomatski trijumf, ostaje pitanje je koliko su ova očekivanja realna
Organizatori blokada na beogradskim fakultetima osudili su prisustvo nacionalističkih obeležja na protestima, naglašavajući da njihova borba za promene nije povezana sa separatizmom ili ideološkim agendama
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
