Tema dana: Slobodan Negić, Sofijin tata

Tema dana je Slobodan Negić. Nema nikog s kim sam danas razgovarala, a da nije osetio potrebu da kaže kako mu je bilo ili šta misli o njegovom sinoćnjem gostovanju u „Utisku nedelje“ na televiziji Nova S.

„Ja sam Slobodan Negić, Sofijin tata, koja je ubijena u školi ‘Vladislav Ribnikar’ 3. maja“, rekao je.

Nije bilo nikog kome je svejedno zbog toga šta je uradio i ispričao. I kako.

Na primer:

„Ne izlazi mi čovek iz glave. Smeta mi što ne mogu da mu pomognem.“

„Ako se u ’Ribnikaru’ prizivaju duhovi, šta se radi po drugim školama?“

„Hajde da nešto uradimo. Moramo.“

„Nije izabrao dobar momenat da se baš sad pojavi. Dok su protesti. Reći će mu da kalkuliše.“

„Kako li je drugim roditeljima, da li su oni znali za ovo? O deci, na primer, o Sofijinoj drugarici koja se sakrila, neću ni da poričam.“

„Ne dozvoljavam da se proziva moja empatija!“

„Ja da sam na direktorkinom mestu, ne da bih odmah prvog dana dala ostavku, nego bih tražila da se otpuste svi koji su predavali tom odeljenju! Šta, kao svi su bili gluvi i nemi pa ništa nisu videli?“

I svi, doslovce svi, su se izjašnjavali da li je Slobodan Negić trebalo da se pokaže ili ne.

Pročitajte još Ministarstvo prosvete: Vanredan inspekcijski nadzor povodom primedbi na rad terapeuta

Prvo primeri „protiv“.

„Dosta je narodu strahota. Šta je cilj? Da nam bude još gore?“

„Neka svako za sebe živi svoju muku. Nije televizija psihoterapija.“

„Bacio je ljagu na sve škole u zemlji.“

„Jasno je koji su mu motivi.“

„Ne sviđa mi se to, čudim se Olji. To radi žuta štampa.“

A sad „za“.

„Da on nije sinoć ispričao to što je ispričao, mi nikada ne bismo saznali kome dajemo decu. Ovde retko ko sme da svedoči. I to hrabro. On je hrabar čovek. Smeo je da izađe i celom svetu kaže ja sam Sofijin tata. Da izađe i kaže evo vam da znate šta se događa. A na vama je šta ćete sad sa tim saznanjem.“

„Kad se kaže ubijena su deca, to je neopisivo strašno. Ali ne onoliko kao kad ti tačno znaš koja su to deca, kad im znaš ime, kad znaš na koji način su te gledala, slušala, kad znaš da im je radoznalost bila snažnija od opreznosti, kad znaš kako su reagovala u ovoj ili onoj situaciji. Tad ti postane nezamislivo strašno. I tek tad se osvestiš. Da je strašno, najstrašnije. I da ti nećeš tako.“

Tema za razmišljanje.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com