Televizijsko prepodne: Vučić protiv Đokovića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao se na Pink baš u vreme finala Australijan opena, koje je u svakoj poštenoj srpskoj kući svetinja evo skoro dve decenije.

I sve je u tom televizijskom prepodnevu išlo kako se moglo očekivati. Dok smo se u Melburnu još mogli nadati iznenađenju, u studiju Pinka su iznenađenja nemoguća. U sportu je lopta okrugla, u propagandi je sve isplanirano.

Za početak to gde i kada se Vučić pojavljuje. Ne treba biti od zlih jezika da bi se primetila namera režima da negde zaturi Đokovića. Da ga umanji.

Na portalima režimskih medija prva vest je naravno bilo Vučićevo „obraćanje“, iako se takva „ekskluziva“ viđa češće od jednom dnevno. Ta koliko u petak je Vučić zaskakao ljude sa TikToka!

Kad te izbaksuzira

Tamo negde, kad je Vučić pričao kako navodno svim srcem navija za Đokovića, ovaj je u Melburnu zanemoćao. Prvi servis više nije bio ubojit, mladi Karlos Alkaraz mogao je da ulazi više u polje, da igra svoj najbolji tenis.

Za razliku od Đokovića, Vučić skoro punih četrnaest godina nije imao duel. Nekada, iz opozicije, nije bio loš u televizijskim sučeljavanjima. Danas se pojavljuje samo tamo gde su pitanja servirana labavo, a vineri iz forhenda zagarantovani.

Te ova godina je teška u svetu, ali mi čuvamo stabilnost, te blokaderi upropaštavaju Srbiju, letuju na Zanzibaru, nemaju plan i program i tako dalje. Dodao je da oni „navijaju za smrt i nesreću ljudi, jer im nesreća donosi fotelju koju ne zaslužuju“.

„Nisu išli na proteste da podrže neki program, već da podrže ideju da sam ubica, da mi progone i, neretko, ubijaju decu“, rekao je Vučić.

Razume se, Vučić je opet žrtva. Tokom svih ovih godina, a posebno otkako je Đoković podržao studente, Vučić je jednim telefonskim pozivom mogao da zaustavi tabloidno povraćanje po Đokoviću gde su ga zvali „ustašom“ i sličnim imenima. Ali, naravno da nije zaustavio.

Kad čovek drži konce većine medija, a javno mnjenje mu ipak izmiče, on se trudi da se vrati na poznat teren, da igra dugi slajs, ono što zna uz malo rizika. Sve to je viđeno u Vučićevom novom „obraćanju“ – biće puteva, biće pruga, biće para, iako je teško, ali on sanja veliku budućnost.

Na tvrdoj podlozi Melburna, Đoković nije uspeo da se vrati onome što najbolje zna i što je tako maestralno radio u prvom setu. To je ionako mnogo teže u poštenoj igri nego u nameštenom intervjuu. Na kraju je položio reket pred dečkom koji je trenutno bolji teniser.

Ko će pre u penziju

Kraj Đokovićeve karijere je blizu, to svi znaju. Kad god da prestane, otići će kao najveći teniser svih vremena.

Vučić je pak u nedeljnom specijalu pripretio publici da ne planira ni penziju ni silazak sa vlasti. Ministrima je, kaže, naredio da mu predoče plan razvoja Srbije do 2035. godine. Tada će Vučić biti u godinama za starosnu penziju, iako u životu nije imao pravi posao.

Kada je izgubio, Đoković je zagrlio Alkaraza skoro očinski. Najveći umeju da gube. Sitne duše poraz ne mogu ni da zamisle. Kad ih narod neće, one ignorišu narod.

Kladionice su predvidele Alkaraza kao pobednika u Australiji, tu nije bilo greške. Bilo bi zanimljivo videti, ako bi se ijedna kladionica usudila, kolika je kvota na to da će Vučić pre u političku penziju nego Đoković u sportsku.

Šanse možda nisu loše. Uostalom, šta bolje govori o svojevrsnoj panici nego učestalost zaskakivanja ljudi sa televizora. Čak i kad igra veliki Đoković.