Pojedini mediji se više bave politikom i kreiranjem „neke sopstvene realnosti“, nego informisanjem građana, smatra ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, ali pritom ne misli na tabloide
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina ocenio je da pojedine televizijske stanice i štampa, posebno nedeljnici, „vode rat protiv svoje države“, dodajući da su ovlašćenja ministarstva u toj oblasti „prilično mala“, jer mediji uživaju punu slobodu i nezavisnost uređivačke politike, ali da to potpada pod nadležnost Krivičnog zakonika.
„Izašlo se potpuno iz okvira zdrave kritike i argumenata. Agituje se brutalno. Za čije interese, to je glavno pitanje. Tržište je nemilosrdno i nije lako opstati. Ali, određeni nivo profesionalizma i etike mora da postoji“, rekao je Bratina za Večernje novosti.
Prema njegovim rečima, pojedini mediji se više bave politikom i kreiranjem „neke sopstvene realnosti“, nego informisanjem građana.
„I tu imate brojne zloupotrebe i dezinformacije, pod firmom slobode javne reči i navodnog profesionalizma. Mogu mediji da imaju antivladinu poziciju, ali ono što je vidljivo i izuzetno opasno, to je antidržavna delatnost pojedinih medija i pojedinih novinara. To potpada pod nadležnost pre svega krivičnog zakona“, naveo je Bratina.
Naveo je i da se informisanje u poslednjih nekoliko godina u ogromnoj meri premestilo na društvene mreže, navodeći da je tamo – „potpuna džungla“.
„Taj trend iz dana u dan dobija zamah. I to je nešto o čemu moramo hitno da razmišljamo u smislu postavljanja zakonske regulative, kako bi se sprečile sve brojnije zloupotrebe i šteta koja se uzrokuje“, ocenio je ministar.
Televizije „pod lupom“ zbog rijalitija
Upitan može li se nešto učiniti na suzbijanju rijaliti programa na televizijama, Bratina je rekao da su te televizije „pod lupom“ Zakona o elektronskih medija i da je za njih nadležan Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali da je u tom slučaju važna i uloga čitavog društva, porodice i škole.
„Potrebno je da se podigne nivo društvene svesti, da konzumenti tih sadržaja budu u stanju da kritički sagledaju šta gledaju i slušaju, jer samo tako mogu da shvate šta je dobro, a šta ne. Pošto mediji sami određuju šta će prikazivati, umesto da uvodimo cenzuru, bolje je da se usresredimo na obrazovanje i odgovoran pristup, uz stalan nadzor regulatora, kako bi se poštovao zakon“, rekao je Bratina.
Izvor: FoNet
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
