Foto_ A.P.
Oko 170 slučajeva nepoznatog hepatitisa u 16 zemalja u svetu, većinom u Evropi, prijavila je Svetska zdravstvena organizacija. Bolest je registrovana i u susednoj Rumuniji. Infektolog Dragan Delić smatra da zbog te informacije za sada nema razloga za posebne mere, a virus ne treba smatrati nepoznatim dok se ne isključe oni koji su poznati
Svetska zdravstvena organizacija prijavila je u četvrtak oko 170 slučajeva nepoznatog hepatitisa u 16 zemalja u svetu, većinom u Evropi. Uzrast pacijenata je od mesec dana do 16 godina, a za oko 10 odsto njih bila je potrebna transplantacija jetre. Registrovan je najmanje jedan smrtni slučaj.
Zatim je javljeno da je ova bolest registrovana i u Rumuniji, što znači da zbog prazničnih putovanja može da stigne i u našu zemlju.
Infektolog Dragan Delić rekao je danas da zbog te informacije za sada nema razloga za posebne mere.
„Još od 1995. godine, pedijatri i infektolozi se susreću sa akutnim oštećenjem jetre kom se ne zna uzrok“, rekao je Delić za RTS i objasnio zašto ovaj virus još uvek ne treba smatrati nepoznatim.
Delić smatra da “tek kad budu isključeni svi ti poznati faktori, može se reći da je reč o hepatitisu nepoznate etiologije“. Do sada poznati uzročnici oštećenja jetre su primarno hepatotropni virusi, kao što su virusi hepatitisa A, B, C, D i E., objasnio je infektolog, i nabrojao i neke druge viruse koji mogu potencijalno da oštete jetru: epštajn-bar virus, mononukleoza, citomegalovirus, adenovirus i koksaki, herpes-simpleks virusi, kao i veliki broj virusa koji napadaju druge organe i tkiva.
Napomuo je i da osim infektivnih agenasa postoje i mnogi drugi mogući uzročnici akutnog, novonastalog oštećenja jetre, kao što su lekovi, toksini, razne hemikalije, biljni preparati, koji se zajedno zovu toksično-medikamentozna oštećenja. „Takođe, postoje i autoimune i metaboličke bolesti jetre, ishemijski hepatitis i mnogobrojni infektivni i neinfektivni uzročnici“, rekao je Delić.
Pretpostavka da je ovakvo delovanje adeno-virusa posledica zaključavanja i fizičke distance tokom trajanja pandemije, dr Deliću deluje neubedljivo zato što ni deca ni odrasli tada nisu bili pod staklenim zvonom. „Svako od nas četiri do sedam puta godišnje oboli od neke virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Čak 30 odsto od toga je neki koronavirus, a ostalo su ostali virusi – adeno, influenca, rino“, rekao je dr Delić.
Inače, adenovirus se prenosi direktnim kontaktom, kapljično, i prljavim rukama. Zarazan je i lako se prenosi, teško ga je kontrolisati među decom. U najvećem broju slučajeva prolazi nakon lečenja.
S.Ć./FoNet/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
