Svetska banka saopštila je da bi cene nafte mogle da dostignu do sada nezabeležen nivo ako se proširi sukob Izraela i Hamasa, te da bi to dovelo i do povećanja cena hrane širom sveta.
Prema proceni te međunarodne finansijske institucije, koja se odnosi na tržište sirovina, ističe se da bi posledice aktuelnog konflikta po cene nafte trebalo da budu ograničene, ali da bi se brzo pogoršale ako bi došlo do eskalacije sukoba, piše Glas Amerike.
Napad ekstremističke grupe Hamas na Izrael i vojna operacija te zemlje podstakli su strahovanja od šireg bliskoistočnog sukoba. Izraelski tenkovi i pešadija ušli su u Gazu tokom vikenda, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavio je „drugu fazu rata“. Zvaničnici Hamasa zatražili su pomoć od regionalnih saveznika, među kojima je i Hezbolah u Libanu kojeg podržava Iran.
Tri scenarija
U izveštaju Svetske banke navode se tri scenarija za globalno snabdevanje naftom.
U prvom, koji predviđa „mali poremećaj“, posledice bi trebalo da budu ograničene ako se sukob ne proširi. U tom slučaju, Svetska banka prognozira pad cena nafte sa trenutnih oko 90 dolara po barelu na u proseku 81 dolar naredne godine.
Međutim, u slučaju „umerenog poremećaja“ – kao što je to bio slučaj za vreme rata u Iraku – globalno snabdevanje naftom od oko 100 miliona barela dnevno palo bi za 3 do 5 miliona, što bi podstaklo skok cena za 35 odsto.
Kada je reč o scenariju koji predviđa „veliki poremećaj“ – po ugledu na arapski naftni embargo 1973. godine – globalne zalihe nafte smanjile bi se za šest do osam miliona barela dnevno, a cene bi mogle da skoče od 56 do 75 procenata, na 140 do 157 dolara po barelu, navodi se u izveštaju.
Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke, rekao je da je ruska invazija na Ukrajinu već izazvala poremećaje u globalnoj ekonomiji „koji su i danas prisutni“.
„Ako konflikt eskalira, globalna ekonomija će se suočiti sa dvostrukim energetskim šokom prvi put posle više decenija – ne samo od rata u Ukrajini već i Bliskog istoka“, upozorio je Gil.
Ajan Kose, zamenik glavnog ekonomiste, rekao je bi da više cene naftte neminovno rezultirale rastom cena hrane.
„Ako se ostvare procene o velikom poremećaju, to bi dovelo do rasta inflacije u vezi sa cenama hrane, koja je već velika u mnogim zemljama u razvoju zbog ruske invazije na Ukrajinu. Eskalacija najnovijeg konflikta bi pogoršala nestabilnost u snabdevanju hranom, ne samo u regionu već i širom sveta“, rekao je Kose.
Porasla vrednost zlata
Cene nafte su porasle za šest odsto od početka sukoba na Bliskom istoku. Porasla je i vrednost zlata za osam procenata, što se obično događa za vreme konflikta, saopšteno je iz Svetske banke.
Neki ekonomisti sumnjaju da će doći do masovnih nestašica nafte u Americi, s obzirom na to da je domaća proizvodnja na najvećem nivou do sada.
Američka sekretarka za finansije Dženet Helen rekla je prošle nedelje da Bajdenova administracija pomno prati ekonomske posedice izraelskog rata protiv Hamasa.
„Za sada nismo videli veće globalne posledice“, rekla je Helen, ali i dodala da bi one mogle da budu veće ako se rat proširi.
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fejt Birol rekao je da zbog ruske invazije i najnovijeg nasilja između Izraela i Hamasa u Gazi niko ne može da ga ubedi da su „nafta i gas bezbedni energetski izvori za zemlje ili potrošače“.
Z.S/VOA
