Viši sud u Subotici je prvostepenom presudom odbio tužbu službenice gradskog Gerontološkog centra Ranke Kašiković protiv direktorke te ustanove zbog navodnog zlostavljanja na poslu pošto je odbila da prisustvuje političkom skupu Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu.
Kašiković je agenciji Beta rekla da je na ročištu 6. marta sudija Jelena Petrik Popović na predlog tuženog Gerontološkog centra prihvatila da donese međupresudu, iako po njenim rečima nisu saslušani svi svedoci niti je odrađeno traženo neuropsihijatrijsko veštačenje.
Rekla je da je ionako znala ishod prvostepene presude: da nije bilo zlostavljanja na radu jer je sudija „pokazala veliku pristrasnost“ prema Gerontološkom centru, „a uz njenu nestručnost i kršenje svih mogućih zakonskih regulativa samo je dokazala da je jedna od njih, režimska sluga“.
Nezapamćen presedan
Ocenila je da je sudija napravila „možda čak i nezapamćen presedan“ i najavila podnošenje žalbe Apelacionom sudu kao sledećoj nadležnoj instanci.
„Verujem da će u sudskom veću Apelacionog suda sedeti sudije sa malo više morala, znanja i sa malo više sudskog etičkog kodeksa, neko ko će suditi po pravdi, a ne po vlasti. Posle Apelacionog suda u Novom Sadu, sledeća instanca je Vrhovni kasacioni sud u Beogradu kao najviši sud u Srbiji, a na kraju, ako pravdu ne dobijem u svojoj zemlji, potražiću je u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu“, rekla je Kašiković.
Najavila je da će u postupak uključiti i Delegaciju Evropske unije u Srbiji jer su, po njenim rečima, ugrožena vladavina prava i pravo na pravično i nezavisno suđenje.
„Uložiću žalbu i Visokom savetu sudstva kao organu koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Iako će ceo proces dugo trajati, sigurna sam da će na kraju moja istina ugledati svetlost dana, a da će svi izvršioci ovog nedela biti izvedeni pred lice pravde“, rekla je Kašiković.
Ona je govorila na jednom od protesta “Srbija protiv nasilja” na kome je najavila svoju borbu za pravdu.
“U tišini dopustili smo da se stvori jedan nakaradni svet u kome nije bitno koliko dobro radite svoj posao, već da ste lojalni političkim moćnicima“, rekla je Kašiković tom prilikom okupljenim građanima.
Ranka Kašiković je inače među dobitnicima nagrade “Hrabri glas” koju CRTA od 2018. godine dodeljuje pojedincima i grupama koje se ističu odvažnošću u borbi za opšte dobro.
Pritiscvi svakodnevni, ali pred izbore je najteže
Iako su politički pritisci, kako je istraživanje Crte pokazalo, deo svakodnevice za mnoge građane Srbije, o tom problemu se govori samo uoči izbora.
Žrtve pritisaka najčešće ćute u strahu od posledica, a deo javnosti na partijske zloupotrebe, ucene i „usluge“ gleda kao na pojavu koja se podrazumeva u „političkoj borbi“.
U kampaji za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka CRTA je priklupila brojna lična iskustva građana i građanki.
Osim prikupljanja sigurnih glasova, dokazivanje lojalnosti stranci, mehanizmi pritisaka obuhvataju i kontrolu nad privatnim životom pojedinca.
Istraživanje CRTE je pokazalo da se pritisci najčešće sprovode po centralizovanom sistemu, i to hijerarhijski, jer se pozicije moći koriste za ispunjavanje partijskih potreba i ciljeva.
„Zadaci” obično dolaze direktno od najvišeg rukovodstva stranke i prenose se dalje do rukovodilaca u javnom sektoru, vlasnika privatnih firmi i pojedinaca koji zauzimaju više pozicije ili obavljaju neke od javnih ili stranačkih funkcija.
Instrukcije se dalje prenose na niže instance: zaposlene u javnom sektoru, radnike, stranačke aktiviste, nezaposlene, socijalno ugrožene i ostale kategorije.