Stoltenberg: Rast nasilja i napetosti na Kosovu

Cilj NATO nije da bude stalno prisutan na Kosovu, već da se pronađe rešenje problema, kako bi mogli da se povučemo sa ovog prostora, izjavio je u intervjuu FoNetu generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i poručio da bi rukovodstvo Srbije trebalo da objasni šta dogodilo u Zvečanu u maju i krajem septembra u Banjskoj.

Kako je precizirao, ne želimo da imamo 5.000 vojnika na Kosovu, već da odemo, kada to bude bilo moguće. Sada je suviše opasno da odemo, rekao je Stoltenberg, uz konstataciju da je NATO nedavno, prvi put posle niza godina, povećao broj vojnika u sastavu Kfora, “zbog rasta nasilja i napetosti”.

Prema njegovoj oceni, svi su svesni da bi odlazak Kfora značio opasnost jačanja nasilja i nestabilnosti. On smatra da je Kfor nepristrasan prilikom sprovođenja “vrlo jasnog mandata Ujedinjenih nacija”. Kada je reč o odnosima sa Beogradom, Stoltenbergu je drago da Srbija pozdravlja prisustvo NATO na Kosovu, „iako se ne slažemo baš uvek, što je gotovo i nemoguće“.

Pročitajte još Vučić sa Stoltenbergom: Prijateljski nastup pun razumevanja

Srpsko rukovodstvo bi trebalo da objasni šta se dogodilo u Zvečanu u maju, kada je povređen veliki broj pripadnika Kfora, i krajem septembra u Banjskoj, gde su u oružanom sukobu poginule četiri osobe, poručio je generalni sekretar NATO. To su dva vrlo ozbiljna incidenta. Ljudi su poginuli, mnogo ljudi je ranjeno, ukazao je Stoltenberg, navodeći da su 29. maja u Zvečanu povređena 93 vojnika NATO, neki od njih teško.

Važno je da počinioci odgovaraju, naglasio je on i pozdravio poruku da će Srbija učiniti da se sprovedu istraga i zakonski postupak, kako bi krivci odgovarali. Zadatak NATO nije da sprovodi istragu, to treba da urade policija i sudovi, ali je važno da se to dogodi, poručio je Stoltenberg. On je naglasio da Kfor nema zadatak da sprovodi zakon i objasnio da je prvi nivo kosovska policija, pa sledi Euleks, a tek onda Kfor, kako bi pomogao da se napetosti i sukobi spreče ili zaustave. To radimo skoro 25 godina.

Zato smo proteklih meseci značajno povećali broj vojnika. Prisustvo na severu Kosova je povećano četiri puta. Poslali smo i teže oružje, rekao je Stoltenberg. On je konstatovao da NATO poštuje vojnu neutralnost Srbije i podsetio da je osnovni princip Alijanse pravo svake zemlje, velike ili male, Srbije ili Norveške, da odlučuje o svom putu. Srbija je odlučila da je njen cilj članstvo u Evropskoj uniji, ali ne i u NATO. Takvu odluku podržavamo i poštujemo 100 odsto, izjavio je Stoltenberg, uz tvrdnju da NATO nikada nije primoravao neku zemlju da postane deo Alijanse.

Godinama smo sarađivali sa Finskom i Švedskom, kao neutralnim zemljama, podsetio je on i naglasio da nije NATO ubedio te dve zemlje da treba da budu članice Alijanse. To je učinio ruski predsednik Vladimir Putin, kada je napao Ukrajinu. Poštujemo neutralnost Srbije i nikada nećemo izvršiti pritisak na bilo koju zemlju da se pridruži NATO, rekao je Stoltenberg.

On smatra da Rusija na Zapadnom Balkanu ulaže napore da širi lažne tvrdnje, “u kampanjama dezinformacija”. Videli smo vrlo ozbiljan pokušaj rušenja vlade u Crnoj Gori i mešanja u izbore. To nije uspelo, ali jeste primer mešanja u unutrašnje poslove i demokratske procese u regionu, ocenio je Stoltenberg. Što se tiče mogućnosti širenja rata u Gazi na druga područja, on je upozorio da ne postoji deo Evrope koji je bezbedan od terorističkih napada. Sa Srbijom sarađujemo na razvoju tehnologije koja bi pomogla u zaštiti od terorističkih udara. Terorizam je konstantna pretnja i treba da nastavimo da sarađujemo, izjavio je Stoltenberg.

On je naglasio i ličnu vezanost za Beograd, gde je u ranom detinjstvu, pošto mu je otac bio norveški diplomata, “naučio da uživa u punjenim paprikama i čevapćićima”. Prvi sladoled sam pojeo na Kalemegdanu. Naučio sam i pesmu „Ringe ringe raja, došo čika Paja, jedno jaje muć, a mi sva deca tuć“, prisetio se Stoltenberg.

M.J./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com