Foto: SANU
Izložba slika u Galeriji SANU koja se večeras otvara glavni je segment obeležavanja stogodišnjice rođenja poznatog slikara, nakon niza izložbi i knjiga održanih i objavljenih od početka godine
Večeras se u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) otvara izložba „Mića Popović – Slikarstvo permanentne pobune“. Biće to glavni segment obeležavanja stogodišnjice rođenja ovog važnog slikara, nakon niza izložbi i knjiga održanih i objavljenih od početka godine.
Autorka izložbe u SANU Vesna Kruljac odlučila se za paradigmatična dela iz svih razvojnih faza slikarstva Miće Popovića, dakle od 1946. do 1990. godine, za portrete, figuralne kompozicije, mrtve prirode i pejzaže, kako bi dokumentovala njegov međuratni „poetski realizam“, zatim simbolički govor, asocijativne i enformelne apstrakcije, do figuracija.
Izloženi radovi potvrđuju da je Popovićev opus imao jedan postojani centar, a to je – istina, pre svega o običnom čoveku i njegovoj sudbini u konkretnom istorijskom vremenu i sredini.
Kao uvod u uvu izložbu, u Biblioteci SANU je do 8. septembra otvorena izložba prvih izdanja njegovih knjiga koje čuva ova Biblioteka, knjiga koje je ilustrovao, i kataloga njegovih samostalnih izložbi pa i prve, održane 1950. godine u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Izloženi su i Popovićevi likovni eseji i kritike, monografije, članci o njemu, pa i njegova pristupna beseda akademiji koju je naslovio „Umetničko delo kao poslednja odbrana jednog naroda“. Autorka ove izložbe je Sanja Petrović.
Tokom juna u Biblioteci Matice srpske bila je elektronska izložba građe koju čuva o Mići Popoviću, što u prevodu znači da je mogla da se pogleda na web-sajtu, u njenom javnom katalogu.
Takođe u junu, u beogradskoj Galeriji „Haos“, bila je izuzetno zapažena izložba crteža i grafika Miće Popovića. Autorka izložbe je bila direktorka ove galerije Borka Božović.
„Crtao je ovaj stvaralac neprestano, od rane mladosti i ostavio za sobom više ciklusa sa velikim brojem crteža. Radio je skice i beleške, ilustracije, predloške za slike, dnevničke zapise, a ponajviše tzv. „čiste crteže“, kao autentične likovne kreacije. Upotrebljavao je olovku, tuš i pero, ugljen, flomastere, četku, retko boju i kolažiranje, mada je i toga bilo“, rekla je tim povodom Borka Božović.
Popovićeve crteže prikazala je i galerija „Sanjaj“ u Dositejevoj ulici u Beogradu. Bili su to radovi iz porodične kolekcije, i mnogi od njih nisu ranije izlagani.
Početkom godine, u Muzeju Vuka i Dositeja bila je izložba „Ispričana Nepričava povodom sto godina od rođenja pisca Borislava Mihajlovića Mihiza i slikara Miodraga Miće Popovića“. Priča o povodu ove izložbe je izuzetno lepa. Prilikom osnivanja prve stalne postavke u Muzeju, Mihiz je godinu dana bio kustos-asistent, i u arhivi postoji revers kojim je svojim potpisom potvrdio da preuzima iz Narodnog muzeja deo ostavštine Vuka Stevanovića Karadžića, a ima ga i na platnim spiskovima. Na predlog i odgovornost Mihiza, a uz saglasnost upravnika Đure Galvele, 1952. godine, tu je otvorena druga samostalna izložba Miće Popovića Selo Nepričava.
„Vukotić media“ je objavila knjigu Pobuna duha, opširan intervju koji je sa Popovićem vodio Milo Gligorijević 1983. godine. U knjizi je i izbor Popovićevih crteža, i predgovor njegovog sina Jovana.
I, juče, dan pre otvaranje velike izložbe slika u SANU, „Geopoetika“ je objavila novo izdanje knjige Miće Popovića Putopisni dnevnici u kojoj su i crteži ovog poznatog slikara, pisca, likovnog kritičara, reditelja i akademika.
Prvo izdanje ove knjige, iz 2006. godine, i knjigu Svet Antun Miće Popovića koju je „Geopoetika“ objavila ranije, izložene su na pomenutoj izložbi u Biblioteci SANU.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
