U nedelju stara autobuska stanica u centru Beograda odlazi u istoriju, a nova u Bloku 42 počinje da radi iako još nije gotova. Pričekaće se malo i na stajalište Jug kod Autokomande
Miriše na sveži asfalt u novobeogradskom Bloku 42. Radnici buše i dižu montažne objekte, glancaju se objekti, svuda tumaraju geometri.
Nova centralna autobuska stanica – daleko od centra grada – uz sve povike i kritike, ali i uz kampanju „BAS, baš gde treba“, počinje sa radom u nedelju (29. septembar).
„Ovo nije ishitrena odluka jedne vlasti. Još od izgradnje Novog Beograda, početkom sedamdesetih godina, u svakoj studiji i projektu stanica je bila planirana na Novom Beogradu jer je još tada planiran kao stambeni i poslovni centar“, kaže za „Vreme“ direktor marketinga BAS-a Željko Pavićević.
Tu je stanični plato sa biletarnicama, planirani su i kafići, menjačnica, ambulanta.
Na površini uporedivoj sa površinom četiri fudbalska igrališta ima 53 polazna i 12 dolaznih perona, 186 parking mesta, ogroman parking za autobuse i taksi stanica.
Ali, stanične zgrade još nema. Ona je, kažu, planirana u drugoj fazi, imaće prostor za odmor, za majke sa malom decom. U trećoj fazi doći će biti gotovo i trg ispred stanice – sve će, obećava se, biti svršeno pre Ekspa 2027. godine.
Povezanost bolja, cene iste
„Važna je povezanost autobuske i železničke stanice, tu će se spojiti železnički i autobuski saobraćaj“, objašnjava Pavićević.
„Apelovali smo, a grad je izašao u susret, da se poveća broj gradskih autobusa koji će saobraćati ka stanici i uvedu novih stajališta“, dodaje on.
Na pitanje „Vremena“ zašto se hita sa preseljenjem kad još nema ni stanične zgrade, naš sagovornik kaže da je infrastruktura gotova, da Beograd ima obilaznicu, magistralne prstenove, te je vreme da se saobraćaj što više izmešta iz centra grada.
Još nema stanice Jug
Osim što više ne mogu autobusom da direktno stignu u centar Beograda, putnici međugradskih linija se pitaju i koliko će ih koštati čuvena „stanična usluga“, to jest „peronska karta“.
„Cena usluge neće se promeniti“, tvrdi Pavićević, pravdajući uopšte postojanje te dažbine bezbednošću, uslugom, higijenom. „Vi za trista dinara dobijete pristojan dolazak na stanicu i odlazak sa nje.“
I još kaže da će se posebno motriti na higijenu toaleta jer je to „ogledalo grada“. Do sada, po tom kriterijumu, Beograd nije baš dobro 7izgledao u ogledalu.
No, ono što putnike brine i više od toaleta jeste zabrana međugradskim prevoznicima da putnike iskrcaju i ukrcaju na Autokomandi. To zanima sve ljude koji u Beograd stižu autoputem sa juga, a takvih je najviše.
Grad je promptno najavio gradnju velikog stajališta Jug na prostoru nikad otvorenog Delta Planeta.
Iako je rečeno da će to stajalište raditi kad proradi i stanica na Novom Beogradu – od toga neće biti ništa.
Pavićević za „Vreme“ kaže: „Predata je projektna dokumentacija i radovi na stajalištu su u toku. Neće biti otvoreno od 29. septembra ali biće uskoro“, objašnjava.
Stajalište će, kaže, imati i prodajna mesta.
Ali, od nedelje, pa dok se ne završi Jug, svi autobusi idu samo do nove stanice u Bloku 42.
U Srbiji je održana akcija "Buka protiv zvučniog topa". Na godišnjicu zloupotrebe „zvučnog topa“ nad mirnim demonstrantima građani su pravili buku udaranjem u šerpe i lonce, trubljenjem automobilskim sirenama i drugim vidovima simboličnog izražavanja nezadovoljstva
Predsednik Vučić pozvao je na ujedinjenje „da nas više niko ne deli po generacijama ili drugim pitanjima“ u kampanji pred lokalne izbore u Bajinoj Bašti
Optužbe Aleksandra Vučića da Hrvatska učestvuje u u studentskim protestima u Srbiji i takozvanoj „obojenoj revoluciji“ su oblik državnog terorizma, kaže bivši hrvatski obaveštajni oficir Ante Letica
Zloslutni huk protutnjao je kroz masu ljudi u centru Beograda na velikom studentskom protestu 15. marta 20205. u 19.11 sati. Iste večeri javno su iznesene sumnje da se radilo o zvučnom talasu ili zvučnom topu. Šta se do sada zna i šta se tačno dogodilo pre godinu dana
Preminuo je filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas koji je NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine ocenio kao rat na granici između prava i morala
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
