„Ovim zapisnikom se potvrđuje da se vestibil (predvorjde, prim. nov.) u krilu B stanične zgrade Novi Sad može koristiti za putnike. Sva odgovornost za ispravnost uređaja i bezbednost osoblja i putnika je na Izvođaču radova do konačne primopredaje celog objekta. Ukoliko se za bilo koji nedostatak utvrdi da je prouzrokovan eksploatacijom vestibila i nestručnim korišćenjem opreme, taj trošak snosi Investitor, dok odgovornost za druge nedostatke, ukoliko se utvrdi da su posledica nekvalitetnog izvođenja radova, pripada Izvođaču radova.“
Ovaj tekst nalazi se u jednom od dokumenata objavljenim na sajtu Vlade Srbije u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, naslovljenom: „Zahtev za primopredaju vestibila krila B stanice Novi Sad po osnovu izvršenog internog pregleda vestibila održanog 14. 6. 2024”.
Dokument je potpisan 4. jula 2024. godine. U potpisu: izvođač, stručni nadzor i investitor.
Kineski izvođač „najljubaznije zamolio“
Prethodno je izvođač radova, kineski konzorcijum CRIC i CCCC 11. juna 2024. godine obavestio nadzorni organ, resorno ministarstvo i Infrastrukturu železnice Srbije da je „završio radove koji su neophodni za bezbedno kretanje putnika u vestibilu krila B stanične zgrade Novi Sad“.
Pošto su, kako su rekli, radovi u krilu B – čiji je deo bila nadstrešnica koja je 1. novembra pala i usmrtila 15 ljudi, a koja se u dokumentu ne spominje – završeni, izvođač je obavestio da je prebacivanje putnika u vestibil krila B uslov za početak radova na parternom uređenju ispred krila A.
Onda su „najljubaznije zamolili“ nadzorni organ za potvrdu da se može izvršiti interni prijem i investitora da interni prijem izvrši najkasnije do petka, 14. juna, kako dinamika izvođenja radova za stanicu Novi Sad ne bi bila ugrožena“.
Odobrenje je vrlo brzo stiglo i od Infrastrukture železnice, ali i od organa za stručni nadzor, koji predvodi mađarska kompanija Project Biro Utiber. Nakon kraće prepiske, u kojoj su uočeni manji nedostaci i u kojoj je dat rok za njihovo otklonjenje, 4. jula je izdat dokument čiji se deo citira na vrhu ovog teksta, a u kojem se potvrđuje bezbednost vestibila krila B za putnike.
Objavljivanje dokumenata
Ovo je samo nekoliko od ukupno 195 dokumenata, koliko je objavljeno na sajtu Vlade Srbije do petka, 13. decembra. Oni su podeljeni u osam oblasti, a obuhvataju: projekat, nadstrešnicu, mesečne izveštaje, nedeljne izveštaje, priključenja, pokrajinsku inspekciju i Direkciju za železnice i opšta akta.
Prethodno je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će Vlada Srbije „u naredna 24 časa“ objaviti sve dokumente u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu.
Nešto ranije je premijer Miloš Vučević izjavio da je dokumentacija u Tužilaštvu, te da mu nije jasan zahtev studenata koji blokiraju fakultete. Jedan od zahteva studenata je upravo objavljivanje dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu.
Da li je sve objavljeno
Iako predsednik Srbije tvrdi da „sva dokumentacija“ podrazumeva 195 dokumenata, prema informacijama Forbes Srbija, tužilac u svom posedu ima 857 dokumenata o rekonstrukciji Železničke stanice. Taj broj, kako bude napredovala istraga, mogao bi i da se poveća.
Inženjer geologije Zoran Đajić, koji je bio angažovan na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, izjavio je ovog petka, uoči saslušanja u Višem javnom tužilaštvu, da dokumentacija koju je Vlada Srbije objavila na svom sajtu nije potpuna i da se nadstrešnica ne pominje u mesečnim izveštajima.
„U mesečnim izveštajima se ne pominje nadstrešnica… Da li je to izbačeno, ili oni nisu ni ubacivali… A rađeno je, zbog tih radova su popustile utege i ona je pala. Dokumentacija nije potpuna“, rekao je Đajić novinarima pred odlazak u VJT u Novom Sadu.
Uz to, prvi uvid novinara „Vremena“, ali i drugih novinara, pokazao je da u određenim dokumentima gde su stranice numerisane, nedostaju određene stranice.
Neispunjena obećanja
Da li javnost može da očekuje da svi dokumenti budu objavljeni?
Pređašnje iskustvo ukazuju da je odgovor – ne. Prvo, Zakon o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja propisuje da u određenim okolnostima, među kojima je i vođenje istrage, javnosti određene informacije mogu biti uskraćene.
Drugo, predsednik Srbije se u prošlosti nije preterano proslavio održanim obećanjima. Kada su, pre više od osam godina, bespravno rušeni objekti u Savamali, Vučić je, tada sa mesta premijera, istakao da će odgovorni snositi krivično-pravnu, prekršajnu i svaku drugu odgovornost. Sedam godina kasnije, javno je izjavio da je on naredio nelegalno rušenje.
„Sa ponosom saopštavam – ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u aprilu 2023. godine.
Nikad objavljena dva minuta snimka
Kada se 2019. godine na naplatnoj rampi kod Doljevca dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je poginula pedesetdvogodišnja Stanika Gligorijević, a petoro ljudi je povređeno – među njima i tadašnji v. d. direktora “Koridora Srbije” Zoran Babić – Vučić je obećao da će da „zamoli nadležne države organe” da ceo snimak nesreće, sa kojeg su volšebno nestala dva minuta, dostave medijima. To se do danas nije dogodilo.
U septembru 2019. godine predsednik Srbije ponudio je i članovima porodice Gligorijević da pogledaju ceo snimak. Ni to, ipak, do danas nije ispunjeno, iako su Stanikini sinovi više puta javno zahtevali da im se omogući uvid u nestala dva minuta.
Nestala dva minuta snimka su kod porodice Gligorijević i dela javnosti izazvala sumnju da je u trenutku nesreće, za volanom „škode“ koja je usmrtila pedesetdvogodišnju ženu, bio Zoran Babić, a ne njegov vozač, kako se isprva tvrdilo. Do danas je, ipak, ostala samo sumnja, jer su građani, umesto obećana dva minuta, dobili samo predsednikove reči i uverenja da Babić nije sedeo za volanom „škode“.
Nadstrešnica (ni)je rekonstruisana
Poučeni prethodnim iskustvom, građani se mogu opravdano zapitati – zašto bi sada bilo drugačije? Pogotovo, ako se uzme u obzir, da je čitava priča oko nadstrešnice počela izgovaranjem neistina i poluistina od strane samog državnog vrha.
Nadstrešnica u Novom Sadu je pala u petak, 1. novembra u 11.52 časa. Čim su se pojavile vesti o prvim žrtvama, režimski tabloidi su koordinisano počeli da objavljuju informacije da nadstrešnica nije bila deo nedavne rekonstrukcije zgrade Železničke stanice. Istu informaciju je ponovio predsednik Srbije, zapitavši se „zašto, kada smo sve rekonstruisali, samo tu nadstrešnicu nismo rekonstruisali?“.
Krizni PR vlasti ubrzo se pokazao kao neistina, jer su vrlo brzo objavljene fotografije očevidaca koji su posvedočili tome da je nadstrešnica tokom rekonstrukcije dodatno opterećena čelikom i staklom. Ista informacija potvrđena je u Glavnoj knjizi koju je načinio CIP, gde se navodi da je „objekat u građevinskom smislu u dobrom stanju“, ali da se „zbog nove organizacije prostora i usled višegodišnjeg neodržavanja uočavaju oštećenja na fasadi, krovu i u enterijeru“.
Projektom je za nadstrešnicu predviđeno da se „sanira i delimično zatvara – postojeći otvori kaljenim laminiranim staklom u inoks potkonstrukciji sa gornje strane“. Sa donje strane, puni delovi nadstrešnice oblažu se cementnim pločama, vidi se iz dokumenta.
