Šta je najviše poskupelo u Srbiji ove godine

Inflacija u prvoj polovni ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosi 15,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Prema podacima zavoda, najviše su poskupeli mlečni proizvodi, povrće, meso, električna energija za domaćinstvo, hleb i žitarice i čvrsta goriva (ogrev).

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je izjavio da očekuje da će inflacija do karaj godine pasti ispod devet odsto.

„Počela je inflacija da pada, sa 13,7 biće 12,5 posto, da bi, planirano je, završila na manje od devet odsto do kraja godine“, izjavio je Vučić na konferenciji za novinare početkom avgusta.

Kao jedan od načina borbe protiv inflacije država je pokrenula akcije „Bolje cene“ u okviru koje su snižene cene 36 proizvoda.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će inflacija do decembra iznositi osam odsto, a naredne godine doći do proseka od 4,9 odsto.

Upitni efekti državnih mera

Međutim, ekonomsti ističu da su efekti ovih sniženja na inflaciju u najmanju ruku upitni.

Ekonomista Saša Đogović primetio je da svako sniženje može da dovede do ublažavanja cenovnog pritiska, ali sniženja u ovoj meri ne mogu da izleče inflaciju koja je u julu dostigla 12,5 odsto, dok je samo hrana bila skuplja 21 odsto nego u istom mesecu prethodne godine.

Uz sve to, već je najavljeno da će gas biti skuplji za 10 odsto od 1. novembra, a od tog datuma mogla bi dodatno da poskupi i struja.

Mlečni proizvodi, povrće, meso, hleb i žitarice su učestvovali u rastu cena 36,6 odsto, dodaje se u saopštenju, a navodi u publikaciji „Trendovi II kvartal 2023.“ koju je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se dodaje, najviše je rasla cena mlečnih proizvoda (39,1 odsto) zbog poskupljenja jogurta i kiselog mleka svežeg sira i običnog mleka. Oni su učestvovali u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena u prvoj polovini 2023. sa 13,1 odsto.

Međugodišnji rast cene povrća od 30,7 odsto, kako se naglašava, bio je određen cenom crnog luka, krompira, paprike, paradajza i šargarepe.

Rast cene mesa od 18,4 odsto najviše je bio pod uticajem rasta cena svinjskog mesa, slanine, goveđeg i junećeg mesa, kobasica i pilećeg filea. Njihovo ukupno učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prvoj polovini 2023. iznosilo 48,6 odsto.

Međugodišnji rast cena hleba i žitarica (od 21,8 odsto) najviše su generisali rast cena belog hleba, slane grickalice, burek, slane pite i kolači.

Električna energija za domaćinstvo i čvrsta goriva – ogrev imali su učešće u godišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu 2023. od 13,1 odsto. Međugodišnji rast cena grupe energija u prvom polugodištu 2023. iznosio je 13,6 odsto.

„Ovaj rast najviše je generisan rastom cene električne energije za domaćinstva i cene ogreva“, dodaje se u saopštenju.

Cena eleketrične energije za domaćinstva od početka 2023. povećana je dva puta (u januaru i maju), što je uticalo da godišnji rast u prvoj polovini 2023. bude 21,4 odsto i učešćem u strukturi stope rasta ukupne inflacije potrošačkih cena od 7,2 odsto.

U strukturi međugodišnje stope rasta cene čvrstih goriva (37,8 odsto), rast cene drva za ogrev je činio 71,0 odsto ukupnog godišnjeg rasta stope čvrstih goriva, dok su ostalo činili cena mrkog uglja, lignita i cene usluga prevoza uglja i seče drveta.

B.G./Nova ekonomija

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com