Foto: Evgeniy Paulin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Predsednik Rusije Vladimir Putin kreće na turneju po Bliskom istoku. Na njegovoj agendi je pre svega nafta, kažu stručnjci, ali i nastojanje da poveća uticaj Kremlja u Regionu. Sve snažnije međunarodne kritike Izraela zbog bombardovanja Gaze idu mu na ruku
Ruski predsednik Vladimir Putin će u sredu boraviti u jednodnevnoj poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji. Tema razgovora biće rat Izraela protiv palestinske organizacije Hamas, ali i bilateralni odnosi i cena nafte, izjavio je portparol Kremlja Dmitri Peskov.
Najavio je i da će Putin u četvrtak u Kremlju dočekati iranskog predsednika Ibrahima Raizija, javlja AP. Teheran slovi za glavnog finansijera Hamasa, koji je većina zapadnih zemalja svrstala na listu terorističkih organizcija, kao i teško naoružne šiitske milicije u Libanu koja broji preko 100.000 boraca. Iran je, kao i Rusija, pod ekonomskim embargom Evropske unije i Sjedinjenih meričkih Država.
Povećanje uticaja na Bliskom istoku
Putin je i ranije nastojao da poveća uticaj Rusije na Bliskom istoku, a stručnjaci kažu da ga ohrabruju sve veće međunarodne kritike Izraela zbog bombardovanja Gaze u kojem je poginulo najmanje 15.500 ljudi.
„Rusija nema istu lojalnost kao SAD prema Izraelu, što joj omogućava da izrazi simpatije i prema Izraelu i prema Palestini“, napisali su Džejms Niksi i Nikolaj Kožanov za Chatham House.
U prošlosti Rusija je pokušavala da održi pozitivne odnose i sa izraelskim i palestinskim liderima.
Drugačiji pristup
Ali Putin je zauzeo drugačiji pristup nakon Hamasovog napada 7. oktobra u kojem je ubijeno 1.200 ljudi u Izraelu. Sačekao je tri dana pre nego što je prokomentarisao napad, a onda je okrivio Vašington.
„Mislim da će se mnogi složiti sa mnom da je ovo jasan primer neuspele politike na Bliskom istoku Sjedinjenih Država, koje su pokušale da monopolizuju proces poravnanja“, bio je izjavio Putin. Kasnije je pozvao delegaciju Hamasa koja je borvilia u Moskvu 26. oktobra, što je izazvalo gnev izraelskih zvaničnika.
„Glavni saveznik Izraela je Amerika, a on je trenutno glavni neprijatelj Rusije. Hamasov glavni saveznik je Iran koji je saveznik Rusije“, napisao je na svom blogu bivši savetnik Kremlja Sergej Markov, a prenosi Rojters.
Očekuje se da će na sastancima biti reči i o cenama nafte. Rusija, Saudijska Arabija i UAE su članice OPEK+ grupe zemalja proizvođača nafte. Prošle nedelje članice OPEK+ su se dogovorile da smanje proizvodnju, kako bi povećale cenu nafte na svetskom tržištu.
Putin će prvo posetitiUAE, a potom će u Saudijskoj Arabiji razgovorati sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom.
„Nadam se da će ovo biti veoma korisni pregovori, mi ih smatramo izuzetno važnim“, rekao je ruskim medijima pomoćnik Putina Jurij Ušakov.
Z.S/Time
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Večeras se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Nišu građani protestuju protiv izveštavanja lokalne televizije, dok su se u Zrenjaninu okupili kao podrška studentu Luki Mihajloviću
Studenti Poljoprivrednog fakulteta u blokadi najavili su za sutra (19. jul) u 17 časova blokadu Avijatičarskog trga u Zemunu
Osnovni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu Osnovnog javnog tužilaštva protiv advokata Nemanje Aleksića zbog više krivičnih dela
Kako se nesuđeni premijer Đuro Macut obreo u veličanju Pokreta nesvrstanih, sprovođenju spoljne politike koja je bila jedan od trejdmarkova Titove komunističke Jugoslavije
Novosađani nastavljaju sa protestima pred kućama naprednjačkih funkcionera. Da li je u pitanju “linč”, “čist nacizam” ili nešto treće
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
