Foto: Evgeniy Paulin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Predsednik Rusije Vladimir Putin kreće na turneju po Bliskom istoku. Na njegovoj agendi je pre svega nafta, kažu stručnjci, ali i nastojanje da poveća uticaj Kremlja u Regionu. Sve snažnije međunarodne kritike Izraela zbog bombardovanja Gaze idu mu na ruku
Ruski predsednik Vladimir Putin će u sredu boraviti u jednodnevnoj poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji. Tema razgovora biće rat Izraela protiv palestinske organizacije Hamas, ali i bilateralni odnosi i cena nafte, izjavio je portparol Kremlja Dmitri Peskov.
Najavio je i da će Putin u četvrtak u Kremlju dočekati iranskog predsednika Ibrahima Raizija, javlja AP. Teheran slovi za glavnog finansijera Hamasa, koji je većina zapadnih zemalja svrstala na listu terorističkih organizcija, kao i teško naoružne šiitske milicije u Libanu koja broji preko 100.000 boraca. Iran je, kao i Rusija, pod ekonomskim embargom Evropske unije i Sjedinjenih meričkih Država.
Povećanje uticaja na Bliskom istoku
Putin je i ranije nastojao da poveća uticaj Rusije na Bliskom istoku, a stručnjaci kažu da ga ohrabruju sve veće međunarodne kritike Izraela zbog bombardovanja Gaze u kojem je poginulo najmanje 15.500 ljudi.
„Rusija nema istu lojalnost kao SAD prema Izraelu, što joj omogućava da izrazi simpatije i prema Izraelu i prema Palestini“, napisali su Džejms Niksi i Nikolaj Kožanov za Chatham House.
U prošlosti Rusija je pokušavala da održi pozitivne odnose i sa izraelskim i palestinskim liderima.
Drugačiji pristup
Ali Putin je zauzeo drugačiji pristup nakon Hamasovog napada 7. oktobra u kojem je ubijeno 1.200 ljudi u Izraelu. Sačekao je tri dana pre nego što je prokomentarisao napad, a onda je okrivio Vašington.
„Mislim da će se mnogi složiti sa mnom da je ovo jasan primer neuspele politike na Bliskom istoku Sjedinjenih Država, koje su pokušale da monopolizuju proces poravnanja“, bio je izjavio Putin. Kasnije je pozvao delegaciju Hamasa koja je borvilia u Moskvu 26. oktobra, što je izazvalo gnev izraelskih zvaničnika.
„Glavni saveznik Izraela je Amerika, a on je trenutno glavni neprijatelj Rusije. Hamasov glavni saveznik je Iran koji je saveznik Rusije“, napisao je na svom blogu bivši savetnik Kremlja Sergej Markov, a prenosi Rojters.
Očekuje se da će na sastancima biti reči i o cenama nafte. Rusija, Saudijska Arabija i UAE su članice OPEK+ grupe zemalja proizvođača nafte. Prošle nedelje članice OPEK+ su se dogovorile da smanje proizvodnju, kako bi povećale cenu nafte na svetskom tržištu.
Putin će prvo posetitiUAE, a potom će u Saudijskoj Arabiji razgovorati sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom.
„Nadam se da će ovo biti veoma korisni pregovori, mi ih smatramo izuzetno važnim“, rekao je ruskim medijima pomoćnik Putina Jurij Ušakov.
Z.S/Time
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
