Foto: Tanjug
Cene hrane u svetu su u opadanju, a u Srbiji u porastu. Meso je poskupelo pred Uskrs, jaja se tokom ove uskršnje nedelje u marketima prodaju po nižim cenama. Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a Srbi 28,8 odsto
Indeks cena hrane u svetu je pao 12. mesec zaredom i sada je 20,5 odsto niži od rekorda postignutog pre godinu dana, saopštila je Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Tako je pomenuti indeks u februaru iznosio 129,7 poena, a martu već 126,9. Prošlog meseca su cene hrane bile na najnižem nivou još od jula 2021. godine.
U Srbiji, cene hrane su porasle.
Jaja u marketima i na pijacama u odnosu na prošlu godinu poskupela su za 30 odsto. Pred Uskrs, veliki marketi ih prodaju po akcijskim cenama već od 16 dinara po komadu. Cene mesa su, međutim, poskupele, pa kilogram jagnjetine košta 1100 dinara, dok je prasetina 900 dinara.
Srpski standard je nešto manji od polovine francuskog standarda, pri čemu je Francuska zemlja koja je najbliže proseku EU, piše Demostat, pozivajući se na podatke Eurostata koji se odnose na 2021. godinu.
Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a Srbi čitavih 28,8 odsto.
Prema podacima od pre pandemije, stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilograma mesa, a stanovnik EU 67,2 kilograma, dok je potrošnja mleka kod nas nekoliko puta manja nego u EU.
Tri glavne grupe izdataka: stanovanje i režije, hrana i piće i prevoz u EU odnose 60,6 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 66,2 procenta, što ostavlja manje novca za druge stvari.
Za rekreaciju i kulturu, za koju Evropljani troše 6,7 odsto svog novca, a Srbi 4,4 odsto, hotele i restorane 4,8 prema 2,7 odsto kod nas i nameštaj i stvari za kuću 4,9 prema 3,5 odsto.
S.Ć./BiF/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
