Foto: Tanjug
Cene hrane u svetu su u opadanju, a u Srbiji u porastu. Meso je poskupelo pred Uskrs, jaja se tokom ove uskršnje nedelje u marketima prodaju po nižim cenama. Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a Srbi 28,8 odsto
Indeks cena hrane u svetu je pao 12. mesec zaredom i sada je 20,5 odsto niži od rekorda postignutog pre godinu dana, saopštila je Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Tako je pomenuti indeks u februaru iznosio 129,7 poena, a martu već 126,9. Prošlog meseca su cene hrane bile na najnižem nivou još od jula 2021. godine.
U Srbiji, cene hrane su porasle.
Jaja u marketima i na pijacama u odnosu na prošlu godinu poskupela su za 30 odsto. Pred Uskrs, veliki marketi ih prodaju po akcijskim cenama već od 16 dinara po komadu. Cene mesa su, međutim, poskupele, pa kilogram jagnjetine košta 1100 dinara, dok je prasetina 900 dinara.
Srpski standard je nešto manji od polovine francuskog standarda, pri čemu je Francuska zemlja koja je najbliže proseku EU, piše Demostat, pozivajući se na podatke Eurostata koji se odnose na 2021. godinu.
Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a Srbi čitavih 28,8 odsto.
Prema podacima od pre pandemije, stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilograma mesa, a stanovnik EU 67,2 kilograma, dok je potrošnja mleka kod nas nekoliko puta manja nego u EU.
Tri glavne grupe izdataka: stanovanje i režije, hrana i piće i prevoz u EU odnose 60,6 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 66,2 procenta, što ostavlja manje novca za druge stvari.
Za rekreaciju i kulturu, za koju Evropljani troše 6,7 odsto svog novca, a Srbi 4,4 odsto, hotele i restorane 4,8 prema 2,7 odsto kod nas i nameštaj i stvari za kuću 4,9 prema 3,5 odsto.
S.Ć./BiF/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
