Najava da bi Srbija mogla da nabavi kineski raketni sistem dugog dometa HQ-9 izazvala je reakcije medija u zemlji, regionu, ali i u zapadnim medijima, objavio je RTS.
Nabavka takvog oružja bila bi značajan korak u modernizaciji protivvazduhoplovne odbrane Srbije i daljem jačanju odbrambene saradnje s Kinom, ocenjuju stručnjaci.
Višenamenski kineski raketni sistem dugog dometa, koga često porede po nameni sa ruskim S-400, znači da bi srpska vojska mogla da gađa ciljeve koji prete vazdušnom prostoru zemlje od 120 do 260 kilometara u daljinu, u zavisnosti od verzije.
HQ-9 raspolaže naprednom elektronikom i senzorima, a uprkos strateškoj nameni u pitanju je veoma pokretan sistem.
Goran Janićević, urednik emisije „Dozvolite“ na RTS-u, kaže da bi se promenilo to da bi Vojska Srbije mogla da koristi sistem većeg dometa od postojećeg.
„Trenutno sistem PVO sa najvećim dometom je FK-3, koji ima domet 100 kilometara“, kaže Janićević.
U kineskim oružanim snagama koristi se kao deo odbrambene mreže, uz sisteme HQ-19 i HQ-29, namenjene protivraketnoj odbrani od balističkih projektila. Van Kine se ne viđa često. U svetu je najveći kupac kineskog oružja Pakistan, a na tlu Evrope trenutno samo Srbija.
Goran Janićević podseća da su već nabavljeni kineski sistemi i naoružanje.
„Prvo sistem FK-3, zatim HQ-17AE i sada se govori o sistemu HQ-9. Nabavili smo bespilotne letelice, a mogli smo da vidimo i rakete vazduh-zemlja CM-400 i takozvane planirajuće bombe s bojevom glavom od 500 kilograma“, kaže Janićević.
Reakcije Zapada
Moguću nabavku vojni analitičari u regionu posmatraju različito. Mađarska i Rumunija, koje imaju dobru vojnu saradnju sa Srbijom, nisu reagovale, ali nešto zapadnije, nemački vojni komentatori imaju dozu sumnje.
Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, kaže da jedni to vide kao pretnju krhkom miru u regionu Balkana, dok drugi ukazuju na evropske integracije Srbije.
„Ističu zamerke pre svega susednih zemalja, kao što je Hrvatska, koje to shvataju kao direktnu pretnju svom suverenitetu. Za druge, pak, to je u suprotnosti sa evropskim integracijama Srbije, kojoj se zamera da nije dovoljno prilagodila spoljnu i bezbednosnu politiku politici EU“, kaže Radičević.
Zapadni mediji primećuju i da Kina nije jedina zemlja iz koje Srbija kupuje oružje.
Radičević navodi da zapadne medije najviše zanima jedno pitanje.
„Od Kine, preko Amerike, Evrope do Izraela. Ipak, ono što ih najviše interesuje jeste da li će srpska vojska tražiti da na francuske ‘rafale’ instalira supersonične rakete kineske proizvodnje“, kaže Radičević.
Spekuliše se i da HQ-9 nije jedina nabavka iz Kine. Pojedini vojni analitičari ocenjuju da bi Srbija mogla da nabavi i kineske borbene avione, koji bi zamenili mig-29.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
