U Ukrajini se nalazi sedam kulturnih dobara koji su upisani na Uneskovu listu svetskog nasleđa, i sva su ugrožena zbog aktuelne ruske invazije na tu nezavisnu državu. Unesko je zato pojačao zaštitne mere za očuvanje ugroženog nasleđa, a za danas ili sutra je najavljen sastanak sa ukrajinskim kulturnim profesionalcima kako bi se utvrdilo da li im je potrebna tehnička ili novčana pomoć.
Odri Azulej, generalna direktorka Uneska najavila je da će se početi sa obeležavanjem kulturnog nasleđa Plavim štitom.
Plavi štit je prepoznatljiv amblem kojim se obeležavaju kulturna dobra u području oružanog napada, što je određeno Haškom konvencijom 1954. godine. Ovaj dokumet su potpisale i Rusija i Ukrajina.
Već na početku ratnih dejstava, ukrajinski ministar kulture i informisanja Oleksandr Tkačenko apelovao je na Unesko da oduzme Rusiji članstvo u toj organizaciji, a direktor Nacionalnog muzeja Ukrajine u Kijevu Fedir Androščuk pozvao je međunarodnu muzejsku zajednicu da podigne “svest o kulturnom nasleđu u Ukrajini i pretnjama sa kojima se suočava”, odnosno o “realnoj opasnosti” da budu “opljačkani ili uništeni neprijateljskom vatrom.“
Unesko nije odgovorio na poziv Tkačenka, ali je odmah izrazio duboku zabrinutost zbog započetih “vojnih operacija i eskalacije nasilja u Ukrajini”, što predstavlja kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i u suprotnosti je sa Poveljom UN.
Kulturna dobra iz Ukrajine na Uneskovoj listi svetske baštine su: Drvene crkve poljskih i ukrajinskih Karpata, Drevni grad Taurski Hersones i njegova hora, Kijevsko špiljska lavra i Katedrala Svete Sofije u Kijevu, Stari grad Lavrov, Rezidencija bukovinsko-dalmatinskih mitropolita, Struveov luk, i Bukove prašume u Karpatima i drugim područjima Evrope.
Trenutno je najugroženija katedrala Svete Sofije u Kijevu zato što se nalazi pored sedišta Službe sigurnosti Ukrajine (SBU) koje će, kako je javljeno, Rusija napasti.
Tamošnji stručnjaci upozoravaju da bi neke od kolekcija trebalo hitno prebaciti u evropske muzeje zato što u Lavovu, u zapadnoj Ukrajini koja nije na udaru ruskog napada, više nema mesta. Dodaju i da je možda već kasno za evakuaciju kulturnog blaga, zato što bi kamioni bili laka meta ruskim projektilima.
I kolekcije mnogih muzeja su u epicentru ruskih napada. U Harkivu je prestonica ukrajinskog i sovjetskog konstruktivizma, tu su izuzetno vredne građevine iz prve polovine prošlog veka nastale u tom stilu. Zgrada Deržproma, ruskog Gosproma, najveća konstruktivistička zgrada na području Sovjetskog saveza, preživela je Drugi svetski rat a sada je u opasnosti zato što se nalazi u četvrti koja je pod konstantnom neprijateljskom vatrom.
Vladislav Atrošenko, gradonačelnik Černihiva je objavio da je grad stradao više nego u Drugom svetskom ratu, a tamo se nalaze hramovi i spomenici stare Rusije.
Katedrala Svete Sofije sa manastirskim kompleksom je najveća znamenitost Kijeva i prvu ukrajinski spomenik koji je upisan u Uneskovu listu svetske baštine. Izgrađena je 1037. godine za vreme kijevskog kneza Jaroslava Mudrog, poznatog ktitora, i ukrašena je izuzetnim mozaicima i freskama. Do sada je bila više puta oštećena tokom raznih ratova i napada, ali i obnavljana. Za vreme sovjetske vlasti, ukrajinsko-komunistička vlada je planirala da je sruši i da na njenom mestu podigne Park heroja Perekopa.
Unesko od početka rata prati satelitske snimke i procenjuje štetu ugroženih lokacija.
S.Ć. /Tanjug /DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
