Aleksandar Vulin se našao u još jednoj poseti Moskvi, a ovog puta je potpredsednik Vlade Srbije odao počast i Staljinu. Kako su naveli tamošnji sagovornici, jedna od tema razgovora u Rusiji bilo je i „kako se odupreti mešanju zapadnih zemalja u unutrašnje stvari suverenih država“.
Aleksandar Vulin se ponovo obreo u Moskvi, ovoga puta kao potpredsednik Vlade Srbije. Ovom prilikom je Vulin položio i venac na grob nekadašnjeg lidera Sovjetskog Saveza Josifa Staljina.
Doskorašnji čelnik obaveštajne agencije BIA, koji se nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Država, između ostalog i zbog veza sa Rusijom, u Moskvi se sastao sa predstavnicima vrha vojske i policije, piše Radio Slobodna Evropa.
U saopštenjima sa tih sastanaka ocenjeno je da je „saradnja Srbije i Rusije“ na visokom nivou.
Rusija je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu kojima se Srbija nije pridružila, a Vulin je od početka rata više puta boravio u toj zemlji.
Tema razgovora u Rusiji je, sudeći po saopštenjima tamošnjih sagovornika, i „kako se odupreti mešanju zapadnih zemalja u unutrašnje stvari suverenih država“.
Kako je za list Danas rekao Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, „Vulin je klovn i uživa u tom statusu“.
„Zato i radi stvari koje nikom drugom ne bi pale na pamet. Ne sumnjam da se Staljinove metode sviđaju mnogo većem broju ljudi na vlasti u Srbiji, ali ne bi sebi dopustili da urade što i Vulin“, zaključuje Popović.
Sa kim se Vulin sastao u Moskvi?
Vulin se tokom višednevne posete Moskvi sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Sergejem Šojguom.
U saopštenju Vlade Srbije navodi se da je Vulin „izrazio zadovoljstvo što će nastaviti saradnju i partnerstvo po pitanju bezbednosti dveju država“.
Dok je Šojgu saopštio, kako su preneli ruski mediji, da je sa Vulinom razgovarao o „suprotstavljanju mešanju zapadnih zemalja u unutrašnje stvari suverenih država“.
Ruska državna agencija Ria Novosti prenela je izjavu Šojgua koji je naveo da Rusija i Srbija razvijaju saradnju „uprkos nezabeleženom pritisku Zapada“.
Potpredsednik Vlade Srbije sreo se i sa ministrom unutrašnjih poslova Rusije Vladimirom Kolokolcevim.
Nakon tog susreta iz Vlade Srbije je saopšteno da su se saglasili da je saradnja Srbije i Rusije u oblasti bezbednosti na visokom nivou, te da su razgovarali o odnosima ruske i srpske policije.
Među ruskim sagovornicima Vulina, bio je i zamenik ministra Rusije Aleksandar Fomin, sa kojim je razgovarao o saradnji u oblasti bezbednosti.
Takođe se sreo i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandrom Gruškom.
Vulin je ruskim sagovornicima zahvalio na podršci u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i glasanju protiv Rezolucije o Srebrenici.
Odlikovan od Putina
Poslednji put Vulin je bio u Rusiji u aprilu kada se u Sankt Peterburgu sastao sa sekretarom Saveta bezebednosti Rusije Nikolajem Patruševim.
Prethodno je bio u januaru kada su ga odlikovali predsednik Rusije Vladimir Putin i ruska Federalna služba bezbednosti.
Kako je navedeno, „odlikovan je zbog unapređenja saradnje Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije i Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije u obezbeđivanju državne bezbednosti i zaštite nacionalnih interesa Srbije i Rusije“.
Nakon sastanka u decembru 2021. sa Patruševim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije na čijem čelu je tada bio Vulin, saopštilo je da se zemlje moraju odupreti „obojenim revolucijama“.
Aleksandar Vulin je početkom novembra podneo ostavku na funkciju šefa BIA, nekoliko meseci nakon što su ga Sjedinjene Države stavile na crnu listu.
Tada je saopštio da „nema pravo da žrtvuje Srbiju“ zbog opstanka na funkciji.
Vulina su SAD stavile na listu sankcija u julu 2023. zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.
Nakon što je pola godine bio bez državne funkcije, Vulin se vratio u Vladu Srbije kao potpredsednik bez resora.
Slučaj Kara-Murze
Svojevremeno je ruski opizcionar Vladimir Kara-Murza optužio Vulina da je obavestio prvog čoveka Saveta bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa o sastanku ruskih opozicionara u Beogradu.
Vulin je te navode demantovao.
Nakon hapšenja 11. aprila 2022, Kara-Murza je optužen za diskreditovanje ruske vojske nakon što je Moskva pokrenula invaziju punog obima na svog istočnog suseda.
Kasnije je optužen i za izdaju zbog izjava koje je dao u govorima izvan Rusije u kojima je kritikovao politiku Kremlja. Kara-Murza je 2023. godine osuđen na 25 godna zatvora.
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
