Foto: Marija Janković
Reporteri bez granica rangirali su Srbiju u manje srećnu polovinu planete kad je u pitanju sloboda medija. Pominju se politički pritisci, nikakav rad REM-a i oslobađanje optuženih za ubistvo Ćuruvije
U netom objavljenom izveštaju Reportera bez granica, Srbija je po medijskim slobodama iza Zambije, Čada i Tanzanije, a tek nešto malo bolja od Madagaskara, Kenije ili Izraela koji je tokom odmazde u Gazi pobio preko sto palestinskih novinara.
Srbija je pala za sedam mesta, pa je sa niskog 91. došla na još niže 98. mesto među 180 rangiranih zemalja.
Zapravo, u godišnjem Svetskom indeksu medijskih sloboda, od svih država EU ili kandidata za EU, samo je Albanija lošije rangirana od Srbije i nalazi se na 99. mestu.
Pad u naprednjačkoj eri
Kako podseća Cenzolovka, Srbija je u gotovo neprestanom slobodnom padu na Svetskoj listi Reportera u poslednjih deset godina.
Zauzimala je 54. mesto 2014, posle čega je gotovo svake godine padala, da bi 2024. prvi put iz grupe zemalja označenih kao „problematične“ pala među one čije su medijske slobode okarakterisane kao „teške“.
„U Srbiji su partija na vlasti i mediji bliski vladi povećali broj napada na nezavisne novinare“, ocenjuju Reporteri bez granica. Presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije opisana je kao „fijasko“.
„Svi najveći izazovi prethodnih godina su i dalje prisutni. Oni su sistemski. Tiču se se nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentne i pristrasne medijske regulacije“, rekao je Pavol Salaj, predstavnik „Reportera bez granica“ za Evropsku uniju i Balkan.
„Takođe, jedan od razloga je i ukupni politički ambijent – neprijateljski nastrojen prema novinarima. Tome je, u protekle dve godine, pridodata ruska ratna propaganda“, dodao je Salaj za Glas Amerike.
Uobičajeni „sumnjivci“ na vrhu i dnu
Što se tiče regiona, Kosovo beleži pad za čak 19 mesta, ali je i tako bolje od Srbije na 54. poziciji liste. Najbolje stoje Severna Makedonija (36) i Crna Gora (40).
Na vrhu liste su po običaju skandinavske zemlje, Norveška, Danska i Švedska. Na samom dnu su Eritreja, Sirija i Avganistan.
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
