Foto: APUprkos protestima, francuski Senat je usvojio plan penzione reforme predsednika Emanuela Makrona, čeka se Skupština. Iako Makronova vlada ne uspe da sakupi većinu, mogao bi da se primeni član 49/3 i zakon usvoji bez glasanja
Francuski senat usvojio je u subotu uveče 11. marta plan penzione reforme predsednika Emanuela Makrona sa 195 glasova „za“ i 112 „protiv“.
Za to vreme na ulicama zemlje su već sedmi dan protesti izazvani ovom promenom zakona, po kome se starosna granica za penziju podiže za dve godine, na 64 godine.
Paket mera koji je usvojio Senat još jedan korak bliže tome da postane zakon.
Francuska premijerka Elizabet Born je nakon glasanja izjavila da veruje da vlada ima parlamentarnu većinu da se ovaj paket reformi pretvori u zakon.
Ukoliko, međutim, Makronova vlada ne uspe da sakupi neophodnu većinu, Bornova bi mogla da upotrebi retko korišćeno i veoma kontroverzno ustavno ovlašćenje, poznato kao član 49/3, da progura zakon bez glasanja.
Tenzije su pojačane uveče, u vreme glasanja a pariska policija je saopštila da je uhapsila 32 osobe nakon što su neki demonstranti bacili predmete na snage bezbednosti, palili kontejnere i lomili prozore.
Pre toga, u utorak, poslednjeg velikog dana štrajka i protesta, izlaznost je bila nešto manje od 1,3 miliona ljudi prema procenama policiji, a više od tri miliona prema navodima sindikata.
Makron je tokom nedelje dva puta odbio hitne pozive sindikata da se sastanu s njim u poslednjem pokušaju da ga nateraju da promeni mišljenje.
„To je veoma naljutilo sindikate“, rekao je Filip Martinez, šef sindikata CGT.
„Kada milioni ljudi izađu na ulicama i sve što dobijamo sa druge strane je tišina, ljudi se pitaju: šta još treba da uradimo da bismo bili saslušani“, dodao je.
Nekoliko sektora u francuskoj privredi bilo je obuhvaćeno štrajkom uključujući železnički i vazdušni saobraćaj, elektrane, terminale za prirodni gas i sakupljanje smeća, koje je počelo da se gomila u nekim kvartovima prestonice, a avio-kompanije su otkazale oko 20 odsto letova zakazanih na francuskim aerodromima.
Istraživanje javnog mnjenja koje je u subotu objavila televizija BFMTV pokazalo je da 63 odsto Francuza odobrava proteste protiv reforme, a 54 odsto je takođe za štrajkove i blokade u nekim sektorima.
Međutim, 78 odsto je reklo da veruje da će Makron na kraju usvojiti reformu.
Nov protest je zakazan za sredu.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Ustavu je s razlogom definisano da se predsednički izbori održavaju na pet, a parlamentarni na četiri godine. Šta može Srbija kada su najviše državne funkcije istovremeno u tehničkom mandatu?
Marija Vasić, profesorka sociologije iz Novog, ne oseća nikakvo olakšanje što ju je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolirao. Ljuta je što joj je uskraćena mogućnost da na sudu sa ostalim članovima „novosadske grupe“ obori besmislenu optužbu za pokušaj rušenja ustavnog poretka
Poslednji čin pred ostavku na funkciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio je pomilovanje 49 ljudi, a krivičnog gonjenja je oslobodio i 11 „svojih“. Ko su ti ljudi?
U govoru nakon koga je potpisao ostavku, Aleksandar Vučić je najavio šta će raditi kao premijer, istakavši obrazovanje koje je loše zato što su neki fakultete pretvarali u partijske štabove
Televizije N1 i Nova su učesnicima izborne trke ponudile političko oglašavanje za 5.200 do 7.800 evra za spot od pola minuta, saznaje „Vreme“. U ponudi je i oglas koji prekriva ceo ekran portala. Pitanje je da li te cene iko može da plati osim Srpske napredne stranke
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
