Osim Pavla Grbovića i Demokratske stranke, ostali deo opozicije ćuti o Prajdu. Izgleda da je kukavičluk pobedio. Kako im onda verovati da stvarno žele Srbiju protiv nasilja?
Malo je priče povodom ovogodišnjeg Prajda u Srbiji, neki bi rekli i da, za razliku od prethodnih godina, ove nema tenzija ni povodom Nedelje ponosa koja je trajala od ponedeljka, a ni povodom današnje šetnje, Parade ponosa. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je rekao NE ovom događaju, ali je zato nastavio sa nepoštovanjem ljudskih prava gej populacije, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković izrazila je uverenje da će ovogodišnji Prajd koji se održava u Beogradu proteći mirno i bezbedno po sve učesnike.
U subotu od ranog jutra počela je da se po centru raspoređuje policija. Prolaznici su negodovali, ovoliki broj policije na ulicama stvarao je tenziju. Zašto puna borbena oprema ako je sve bezbedno?
Već posle 14 časova (okupljanje učesnika Parade ponosa je bilo od 16h) policija u opremi za razbijanje demonstracija postavila je metalne ograde u ulicama Nemanjinoj i Kralja Milana, u bočnim ulicama iz Birčaninove ka Nemanjinoj i delu Ulice kneza Miloša od Ministarstva spoljnih poslova do zgrade parlamenta. Policija propušta pešake da uđu u obezbeđenu zonu samo uz dokaz da tu stanuju.
Najglasniji i nasavesniji u selektivnom poštovanju ljudskih prava je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koga je, kao i do sad, nerviralo održavanje Prajsa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 8. septembra na konferenciji za medije da „neće na zgradu Predsedništva okačiti LGBT zastavu“. On je tako odgovorio na zahtev organizatora Beograd Prajda.
„Evo, neću da je okačim i šta sad? A jesam li ikada išta učinio nešto protiv njihovih prava? Nisam“, naveo je Vučić. On je naveo da je „izabran kao predsednik republike da bi zastupao interese građana“.
„Evo neću“ je više nego dovoljno da se vidi šta muti političke vode u Srbiji koja mora prema EU, a ne unazad.
Istina, većina gej ljudi u Srbiji je navikla na takav stav, na batine, ali i na ponižavanje, isterivanje iz kuće bez zakonskih okvira i slična omalovažavanja i maltretiranja.
Nasuprot tome, šest boja koje predstavljaju zastavu ponosa LGBT zajednice osvetlile su rezidenciju ambasadora Evropske unije u Srbiji Emanuela Žiofrea, uoči današnje Parade ponosa u Beogradu.
Međutim, postavlja se veliko pitanje opoziciji, koja nije ni reč rekla na temu Prajda, ili podrške Prajdu, pa deluje da i „Srbija protiv nasilja“ nije protiv svih nasilja.
Možda su organizatori Prajda i gej ljudi sinoć gledali, bili ili podržali 19. protest „Srbija nasilja“ i čak se nadali da će se videti barem jedna gej zastava na protestu, barem jedan transparent, a kamoli da se neko od lidera opozicije popeo na kamion i rekao da su oni protiv svakog nasilja, a to bi značilo podršku Prajdu, za koji znamo da u Srbiji nije festivalski događaj nego je takođe protestna šetnja.
Kako je moguće da se iz opozicije oglasio samo Pavle Grbović, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije i predsednik Pokreta slobodnih građana koji je rekao da apsolutno podržava Prajd i da će ići u šetnju. Pročitajte i šta je on još rekao o tome za portal „Vremena“.
U subotu, i Demokratska stranka (DS) je objavila da će šetati na Prajdu.
Portparolka DS Alisa Kockar je u saopštenju ocenila da se Prajd ove godine održava u senci homofobičnih i transfobičnih izjava predsednika države Aleksandra Vučića, kao i pretnji nasiljem i napadima koji su postali gotovo svakodnevica za pripadnike LGBTQ+ populacije, a koji dolaze od „ekstremno desno orijentisanih organizacija i pojedinaca“.
Možda je Pavle Grbović dobio jednog potencijalnog glasača, a jednog izgubio, ali na kraju nije da neće biti važno ko od opozicije nije iskoristio trenutno stanje u „zemlji nasilja“ i glasno i jasno stao uz Prajd i zahteve LGBT ljudi.
Zašto su ljudska prava LGBT ljudi na poslednjoj rupi svirale posle svih ovih godina, i trasi Srbije ka EU? Izgleda da su među opozicionarima strah i kukavičluk nadjačali. Kako im onda verovati da stvarno žele Srbiju protiv nasilja?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šatori ispred Narodne skupštine su uklonjeni, a na njihovom mestu nikli su novogodišnji štandovi. Ćacilend se ubrzano uklanja, a prolaz iza ograda je sada moguć svima
Novosadsko Više javno tužilaštvo podnelo žalbu na rešenja o obustavi postupka protiv Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski, Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića
Strpljenje se isplatilo. Ćaciclend je konačno kapitulirao. Dok radnici demontiraju šatore, prolaz platoom ispred Narodne Skupštine je ponovo slobodan za pešake
Studenti u blokadi su objavili link za građane iz dijaspore koji žele da potpišu da ih podržavaju. Osnovni zahtev je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
