Sateliti Ilona Maska: Invazija na zemljinu orbitu

Starlink je naziv satelitske mreže koju je razvila privatna kompanija za svemirske letove SpejsX Ilona Maska za pružanje jeftinog interneta udaljenim lokacijama.

Starlink satelit ima životni vek od otprilike pet godina, SpejsX planira da lansira čak 42.000 satelita u ovoj takozvanoj megakonstelaciji.

Trenutna V2 Starlink satelitska verzija je teška oko 800 kilograma pri lansiranju, skoro tri puta teža od satelita starije generacije koja ima 260 kg.

Od jula 2023. u orbiti je 4.519 Starlink satelita, od kojih je 4.487 u funkciji, kaže astronom Džonatan Mekdauel koji prati sazvežđe na svojoj veb stranici.

Veličina i obim projekta Starlink zabrinjavaju astronome jer svetli objekti koji kruže u orbiti već sada ometaju posmatranje univerzuma. Zanrinuti su i stručnjaci za bezbednost svemirskih letova koji Starlink i njegove megalomanske planove vide kao izvor potencijalne opasnosti od sudara u Zemljinoj orbiti.

Ne treba vam nikakva posebna oprema da biste videli Starlink satelite jer su vidljivi golim okom. Sateliti mogu izgledati kao niz bisera ili „voz“ jarkih svetala koji se kreću po noćnom nebu. Starlink satelite je lakše uočiti dan ili dva nakon njihovog lansiranja i postavljanja, a zatim postaje sve teže kako se penju na svoju konačnu orbitalnu visinu od oko 550 km.

Da biste videli trenutnu dostupnost Starlink interneta širom sveta, i ako je dostupna tamo gde se nalazite, Starlink ima interaktivnu mapu sa detaljima o lokacijama na kojima je Starlink internet dostupan, koje oblasti su na listi čekanja, kao i oblastima koje „uskoro dolaze“.

Starlink i rat u Ukrajini

Starlink je osvojio naslovne strane nakon rusko-ukrajinskog rata. Samo dva dana nakon sukoba, Ilon Mask, izvršni direktor i osnivač SpejsX-a, kompanije koja upravlja Starlinkom, pristao je da Ukrajini isporuči tehnologiju kako bi osigurao pouzdanu internet konekciju i komunikaciju.

Pročitajte još: Sateliti kao idealne mete

Samo nekoliko dana nakon rusko-ukrajinskog rata, Mihail Fedorov, ukrajinski ministar digitalne transformacije, dopisivao se sa Ilonom Maskom preko Tvitera, tražeći da se zemlji obezbede usluge Starlink-a kako bi se obezbedila stabilna komunikacija za civile i vladu kada je izbio rat. out. U roku od dvanaest sati od Fedorovljeve žalbe, Mask je odgovorio na platformi društvenih medija rekavši „Servis Starlink je sada aktivan u Ukrajini“.

Fedorovljev zahtev je usledio usred široko rasprostranjenog nestanka interneta u zemlji, tako da se efikasan odgovor nesumnjivo pokazao korisnim – bilo je potrebno samo nekoliko sati da SpejsX aktivira uslugu, a samo dva dana da se novi terminali isporuče u Ukrajinu radi poboljšanja i povećana povezanost u regionu.

U početku, SpejsX je pružao uslugu Ukrajini za male troškove – naizgled altruistički potez Maska. Međutim, u septembru 2022. godine, nešto više od šest meseci nakon što je Starlink raspoređen u Ukrajini, kompanija je napisala pismo Pentagonu rekavši da više ne može da plati račun. Tražili su da Ministarstvo odbrane SAD preuzme finansiranje ukrajinske vlade i vojne upotrebe Starlinka, za šta je SpejsX rekao da će koštati više od 120 miliona dolara samo do kraja 2022. godine. Nastavak rada narednih dvanaest meseci koštao bi skoro 400 miliona dolara.

Kina i njena verzija Starlinka

Iz perspektive Kine, ovo ne samo da stavlja u nepovoljan položaj njenog prijatelja Rusiju, već i izaziva zabrinutost za Tajvan, samoupravno ostrvo na koje Kina polaže pravo. Ako bi Tajvanu bio omogućen pristup Starlink-u, to bi učinilo kinesku invaziju mnogo težom.

Ali zabrinutost Kine ide dalje od toga. Strahuje da Amerika, preko Starlinka, guta teritoriju u niskoj orbiti Zemlje. Kina, takođe, želi da bude sila u ovom domenu. I želi mogućnosti koje nude sistemi kao što je Starlink. Dakle, radi na sopstvenoj verziji, piše Economist.

Kada je u pitanju Tajvan, analitičari smatraju da bi Kina, ako bi izvršila invaziju, mogla da počne prekidom 14 podmorskih internet kablova koji održavaju ostrvo povezano sa svetom. Tajvan dodaje kablove i planira kako da odbrani svoje tačke sletanja. Ali takođe testira antene na 700 lokacija, uključujući neke izvan Tajvana. Oni bi mogli da šalju i primaju signale putem satelita u niskoj orbiti, poput onih koje Starlink koristi. Cilj je da se antene učine „što je moguće pokretljivijim“ da prežive napad, kaže Ceng Jisuo iz Instituta za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti, istraživačkog centra na Tajvanu.

Kina ima sposobnost da obori satelite. Ali Starlink se sastoji od preko 4.000 njih i na kraju ima za cilj da ih ima na desetine hiljada. Kina bi mogla imati više uspeha oslanjajući se na osnivača Spaceka, Elona Maska, da uskrati Tajvanu pristup Starlink-u. Druga velika kompanija Maska, Tesla, ima veliku fabriku u Šangaju. Prošle godine je predložio da se Kini da neka kontrola nad Tajvanom kako bi se rešio njihov spor. Spacek navodi Tajvan kao mesto gde će Starlink stići „uskoro”, ali kompanija se nije prijavila da tamo radi na komercijalnoj osnovi.

Kineske ambicije u niskoj orbiti su mnogo veće. Vlada je 2020. podnela dokumente Međunarodnoj uniji za telekomunikacije, ujedinjenom telu, za konstelaciju od 12.992 satelita. Godinu dana kasnije vlada je osnovala China Satellite Netvorks Group Limited i zadužila je za razvoj satelitskog interneta. Najmanje sedam državnih i privatnih kineskih kompanija gradi fabrike satelita, uz očekivanje da će uskoro moći da proizvode nekoliko stotina malih komunikacionih satelita godišnje.

M.J.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com