Foto: Tanjug
Sastanak opozicije održan je u krnjem sastavu, bez polovine opozicije. I to ako posmatramo samo onu proevropsku. Dogovorili su se da se treba boriti protiv ovog režima, ali kako - to će još videti. Sa druge strane, samo su razgovarali, što u svakom normalnom demokratskom društvu ne bi podiglo nikakvu halabuku
Jedine poruke sastanka opozicije, održanog u ponedeljak veče na inicijativu pokreta “Zajedno” su da je „dogovoreno da se izvrši dodatni pritisak na uzurpatore vlasti i institucija, i da se učini sve da se izborni proces što pre okonča u skladu sa zakonom“, kao i da se što pre mora konstituisati Narodna Skupština, jer država bez parlamenta “nije država”.
Za sve ostale detalje i korake, javnost će morati da sačeka. Ili kako zvanično stoji u njihovom saopštenju, “o daljim koracima i zajedničkim akcijama razgovaraćemo sa svim parlamentarnim opozicionim organizacijama, o čemu ćemo uskoro obavestiti javnost“.
U ponedeljak popodne digla se prilična buka oko sastanka da bi se ispostavilo da je to najnormalniji razgovor nekolicine opozicionih prvaka. Problem je što je u Srbiji politička scena toliko uzavrela da svaki vid razgovora ima težinu sudbonosnih pregovora.
Neposredno pred održavanje sastanka, jedan od članova pokreta “Zajedno” rekao je nezvanično za portal “Vremena” da se bez ikakvog razloga digla frka oko sastanka, da ništa nije trebalo da bude tajno, te da normalni ljudi razgovaraju.
Kako su napisali u saopštenju, na sastanak su pozvane sve proevropske parlametnarne političke organizacije i njihovi predsednički kandidati.
Pored članova “Zajedno” na sastanku su se pojavili Dragan Đilas i Marinika Tepić ispred Stranke Slobode i pravde, Zdravko Ponoš i Pavle Grbović iz Pokreta Slobodnih građana. Predstavnici Nove Stranke, Ne Davimo Beograd i Demokratske stranke se nisu pojavili, uprkos pozivu.
Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića navodno nije bila ni pozvana.
U zajedničkom saopštenju stoji da je povod bilo započinjanje “zajedničke koordinacije i hitnog pronalaženja rešenja za institucionalnu krizu u kojoj nas je doveo režim tromesečnim gažnjem izborne volje građana”.
F.M./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
