Foto: Serbian Presidential Press Service via AP
Države članice EU su postigle dogovor oko novog paketa sankcija protiv Rusije. Uvele su embargo na rusku naftu koja u EU dolazi preko mora, ali je, na insistiranje Mađarske, izuteta nafa koja se doprema preko naftovoda. Zabrenjeno je i emitovanje još tri ruska državna medija u EU, a Sberbanka je isključena iz svift-sistema
Nedeljama su se svađali, a onda su u noći na utorak postigli dogovor: predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je na svom Tviter nalogu da Evropska unija stavlja ebargo na uvoz dve trećine dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije i da je to „maksimalan pritisak“ na Moskvu da okonča rat u Ukrajini i da je na taj način presečen značaj izvor finansiranja „ruske ratne mašinerije“.
Ova odluka se odužila zato šo je Mađarska tražila izuzeće. Kompromis je pronađen u tome da embargo privremeno ne važi za rusku naftu koja dolazi preko naftovoda, već samo na onu koja tankerima preko mora stiže do Evrope. Obrazloženje Budimpešte je glasilo da ona nema izlaz na more što joj otežava alternitvno snabdevanje neruskom naftom.
Mađarska će se tako i dalje snabdeevati ruskom naftom preko naftovoda „Družba“ na koji su nakačene i rafinerije na istoku Nemačke, Poljske, Slovačke i Češke. Nemačka i Poljska su se odmah nedvosisleno izjasnile da ne žele da profitiraju od ovog izuzeća.
Članice EU su se saglasila da ovaj šesti paket sankcija obuhvati i odstranjivanje najvećeg ruske finansijske institucije Sberbanke iz swift-sistema, kao i da se u Evropskoj uniji zabrani emitovanje tri državna medija: Rossija 24, RTR Planeta i TV Centre.
Milijrde pomoći za Ukrajinu
Pored kaznenih mera za Rusiju EU se saglasila i oko finansijske pomoći Ukrajini u visini od 9 milijardi evra do kraja godine. Nemački „Špigel“ piše da pojedinosti oko toga još nisu utančane, a da je bilo reči o dugoročnim kreditima sa niskim kamatnim stopama. Kijev je tražio pomoć od 5 milijardi evra mesečno.
Kancelar Nemačke Olaf Šolc je na Tviteru pozdravio kompromis koji su oko embraga na uvoz ruske nafte postigle članice EU. Šolcova poseta Beogradu se očekuje 10. juna.
J.H./Spiegel/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pravo glasa na Kosovu ima 2.076.290 birača, a od tog broja, prema poslednjim podacima, 1.999.205 birača registrovano je da glasa unutar Kosova, a nešto više od 77.000 građana registrovalo se za glasanje iz inostranstva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije baš najbolje prihvatio vest da su Amerikanci odustali od Generalštaba. Nije nervozu mogao da sakrije na gostovanju na RTS-u, ali ni na konferenciji za medije
Ukoliko u Visokom savetu tužilaštva većinu budu zadobili predstavnici režima, pravosuđe će biti pokoreno. Srbija će iz autoritarnog sistema skliznuti u diktaturu. Vučić i kompanija moći će nekažnjeno da rade šta hoće
Predsednik najavio „dobre vesti“, žalio za izgubljenom investicijom u Generalštab i poručio da Tužilaštvo za organizovani kriminal ima preveliku moć
Jedan službenik srpskog državnog preduzeća namenske industrije navodno je stradao na ulici u Moskvi pre mesec dana. Srpske službe od ruskih zasad nisu dobile nikakve informacije
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
