Foto: Serbian Presidential Press Service via AP
Države članice EU su postigle dogovor oko novog paketa sankcija protiv Rusije. Uvele su embargo na rusku naftu koja u EU dolazi preko mora, ali je, na insistiranje Mađarske, izuteta nafa koja se doprema preko naftovoda. Zabrenjeno je i emitovanje još tri ruska državna medija u EU, a Sberbanka je isključena iz svift-sistema
Nedeljama su se svađali, a onda su u noći na utorak postigli dogovor: predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je na svom Tviter nalogu da Evropska unija stavlja ebargo na uvoz dve trećine dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije i da je to „maksimalan pritisak“ na Moskvu da okonča rat u Ukrajini i da je na taj način presečen značaj izvor finansiranja „ruske ratne mašinerije“.
Ova odluka se odužila zato šo je Mađarska tražila izuzeće. Kompromis je pronađen u tome da embargo privremeno ne važi za rusku naftu koja dolazi preko naftovoda, već samo na onu koja tankerima preko mora stiže do Evrope. Obrazloženje Budimpešte je glasilo da ona nema izlaz na more što joj otežava alternitvno snabdevanje neruskom naftom.
Mađarska će se tako i dalje snabdeevati ruskom naftom preko naftovoda „Družba“ na koji su nakačene i rafinerije na istoku Nemačke, Poljske, Slovačke i Češke. Nemačka i Poljska su se odmah nedvosisleno izjasnile da ne žele da profitiraju od ovog izuzeća.
Članice EU su se saglasila da ovaj šesti paket sankcija obuhvati i odstranjivanje najvećeg ruske finansijske institucije Sberbanke iz swift-sistema, kao i da se u Evropskoj uniji zabrani emitovanje tri državna medija: Rossija 24, RTR Planeta i TV Centre.
Milijrde pomoći za Ukrajinu
Pored kaznenih mera za Rusiju EU se saglasila i oko finansijske pomoći Ukrajini u visini od 9 milijardi evra do kraja godine. Nemački „Špigel“ piše da pojedinosti oko toga još nisu utančane, a da je bilo reči o dugoročnim kreditima sa niskim kamatnim stopama. Kijev je tražio pomoć od 5 milijardi evra mesečno.
Kancelar Nemačke Olaf Šolc je na Tviteru pozdravio kompromis koji su oko embraga na uvoz ruske nafte postigle članice EU. Šolcova poseta Beogradu se očekuje 10. juna.
J.H./Spiegel/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon tragedije u Novom Sadu aktivisti i građani nastavljaju sa protestima. Od 18 sati najavljena je blokada Varadinskog mosta, kako bi se skrenula pažnja na odgovornost vlasti i na hitnu potrebu za objavljivanjem ugovora o rekonstrukciji stanice
Istraživanje nesreće i objašnjenje pada konstrukcije nadstrešnice (kao dela sistema građevine) moraju dati građevinski inženjeri, konstruktori, i to isključivo na osnovu uvida u tzv. forenzički materijal, odnosno elemente konstrukcije koji su se međusobno odvojili u trenutku nesreće
Čini se da je procena u vrhu vlasti da žrtvovanje Gorana Vesića na oltaru masovnih protesta neće biti dovoljno. Zakulisnim radnjama se u naprednjačkom natezanju radi o glavi ministra Tomislava Momirovića
„Predlog o podeli Kosova bilo bi odustajanje od jednog načela koje je postojalo i može biti donekle povezano sa Ukrajinom i s tom podelom tamo"
„Oni su poslali maskirana lica da razbijaju Gradsku kuću, kao da mi to ne znamo, a s druge strane prebijaju građane", rekao je Ješić
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
