Foto: Serbian Presidential Press Service via AP
Države članice EU su postigle dogovor oko novog paketa sankcija protiv Rusije. Uvele su embargo na rusku naftu koja u EU dolazi preko mora, ali je, na insistiranje Mađarske, izuteta nafa koja se doprema preko naftovoda. Zabrenjeno je i emitovanje još tri ruska državna medija u EU, a Sberbanka je isključena iz svift-sistema
Nedeljama su se svađali, a onda su u noći na utorak postigli dogovor: predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je na svom Tviter nalogu da Evropska unija stavlja ebargo na uvoz dve trećine dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije i da je to „maksimalan pritisak“ na Moskvu da okonča rat u Ukrajini i da je na taj način presečen značaj izvor finansiranja „ruske ratne mašinerije“.
Ova odluka se odužila zato šo je Mađarska tražila izuzeće. Kompromis je pronađen u tome da embargo privremeno ne važi za rusku naftu koja dolazi preko naftovoda, već samo na onu koja tankerima preko mora stiže do Evrope. Obrazloženje Budimpešte je glasilo da ona nema izlaz na more što joj otežava alternitvno snabdevanje neruskom naftom.
Mađarska će se tako i dalje snabdeevati ruskom naftom preko naftovoda „Družba“ na koji su nakačene i rafinerije na istoku Nemačke, Poljske, Slovačke i Češke. Nemačka i Poljska su se odmah nedvosisleno izjasnile da ne žele da profitiraju od ovog izuzeća.
Članice EU su se saglasila da ovaj šesti paket sankcija obuhvati i odstranjivanje najvećeg ruske finansijske institucije Sberbanke iz swift-sistema, kao i da se u Evropskoj uniji zabrani emitovanje tri državna medija: Rossija 24, RTR Planeta i TV Centre.
Milijrde pomoći za Ukrajinu
Pored kaznenih mera za Rusiju EU se saglasila i oko finansijske pomoći Ukrajini u visini od 9 milijardi evra do kraja godine. Nemački „Špigel“ piše da pojedinosti oko toga još nisu utančane, a da je bilo reči o dugoročnim kreditima sa niskim kamatnim stopama. Kijev je tražio pomoć od 5 milijardi evra mesečno.
Kancelar Nemačke Olaf Šolc je na Tviteru pozdravio kompromis koji su oko embraga na uvoz ruske nafte postigle članice EU. Šolcova poseta Beogradu se očekuje 10. juna.
J.H./Spiegel/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
