Foto: Serbian Presidential Press Service via AP
Države članice EU su postigle dogovor oko novog paketa sankcija protiv Rusije. Uvele su embargo na rusku naftu koja u EU dolazi preko mora, ali je, na insistiranje Mađarske, izuteta nafa koja se doprema preko naftovoda. Zabrenjeno je i emitovanje još tri ruska državna medija u EU, a Sberbanka je isključena iz svift-sistema
Nedeljama su se svađali, a onda su u noći na utorak postigli dogovor: predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je na svom Tviter nalogu da Evropska unija stavlja ebargo na uvoz dve trećine dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije i da je to „maksimalan pritisak“ na Moskvu da okonča rat u Ukrajini i da je na taj način presečen značaj izvor finansiranja „ruske ratne mašinerije“.
Ova odluka se odužila zato šo je Mađarska tražila izuzeće. Kompromis je pronađen u tome da embargo privremeno ne važi za rusku naftu koja dolazi preko naftovoda, već samo na onu koja tankerima preko mora stiže do Evrope. Obrazloženje Budimpešte je glasilo da ona nema izlaz na more što joj otežava alternitvno snabdevanje neruskom naftom.
Mađarska će se tako i dalje snabdeevati ruskom naftom preko naftovoda „Družba“ na koji su nakačene i rafinerije na istoku Nemačke, Poljske, Slovačke i Češke. Nemačka i Poljska su se odmah nedvosisleno izjasnile da ne žele da profitiraju od ovog izuzeća.
Članice EU su se saglasila da ovaj šesti paket sankcija obuhvati i odstranjivanje najvećeg ruske finansijske institucije Sberbanke iz swift-sistema, kao i da se u Evropskoj uniji zabrani emitovanje tri državna medija: Rossija 24, RTR Planeta i TV Centre.
Milijrde pomoći za Ukrajinu
Pored kaznenih mera za Rusiju EU se saglasila i oko finansijske pomoći Ukrajini u visini od 9 milijardi evra do kraja godine. Nemački „Špigel“ piše da pojedinosti oko toga još nisu utančane, a da je bilo reči o dugoročnim kreditima sa niskim kamatnim stopama. Kijev je tražio pomoć od 5 milijardi evra mesečno.
Kancelar Nemačke Olaf Šolc je na Tviteru pozdravio kompromis koji su oko embraga na uvoz ruske nafte postigle članice EU. Šolcova poseta Beogradu se očekuje 10. juna.
J.H./Spiegel/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“
Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu
Na gradilištu u Kragujevcu je došlo do obrušavanja zemljišta, potpornih zidova i dela puta. Gradilište pripada kompaniji „RP invest 1980“, a firma je radila bez građevinske dozvole, piše Glas Šumadije
Žitelji Ćacilenda prvo su pretukli odbornika Skupštine Beograda Aleksandra Jovanovića a zatim nasrnuli i na njegovog advokata. Policija je ponovo bila pasivna
Fotografije objavljene na portalu Glas Šumadije prikazuju obrušavanje potpornih zidova i pristupne saobraćajnice kod kompleksa Centar izvrsnosti, gde je planirana izgradnja stambene zgrade, ali bez dostupnih informacija o investitoru i izvođaču
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
