Foto: Serbian Presidential Press Service via AP
Države članice EU su postigle dogovor oko novog paketa sankcija protiv Rusije. Uvele su embargo na rusku naftu koja u EU dolazi preko mora, ali je, na insistiranje Mađarske, izuteta nafa koja se doprema preko naftovoda. Zabrenjeno je i emitovanje još tri ruska državna medija u EU, a Sberbanka je isključena iz svift-sistema
Nedeljama su se svađali, a onda su u noći na utorak postigli dogovor: predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je na svom Tviter nalogu da Evropska unija stavlja ebargo na uvoz dve trećine dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije i da je to „maksimalan pritisak“ na Moskvu da okonča rat u Ukrajini i da je na taj način presečen značaj izvor finansiranja „ruske ratne mašinerije“.
Ova odluka se odužila zato šo je Mađarska tražila izuzeće. Kompromis je pronađen u tome da embargo privremeno ne važi za rusku naftu koja dolazi preko naftovoda, već samo na onu koja tankerima preko mora stiže do Evrope. Obrazloženje Budimpešte je glasilo da ona nema izlaz na more što joj otežava alternitvno snabdevanje neruskom naftom.
Mađarska će se tako i dalje snabdeevati ruskom naftom preko naftovoda „Družba“ na koji su nakačene i rafinerije na istoku Nemačke, Poljske, Slovačke i Češke. Nemačka i Poljska su se odmah nedvosisleno izjasnile da ne žele da profitiraju od ovog izuzeća.
Članice EU su se saglasila da ovaj šesti paket sankcija obuhvati i odstranjivanje najvećeg ruske finansijske institucije Sberbanke iz swift-sistema, kao i da se u Evropskoj uniji zabrani emitovanje tri državna medija: Rossija 24, RTR Planeta i TV Centre.
Milijrde pomoći za Ukrajinu
Pored kaznenih mera za Rusiju EU se saglasila i oko finansijske pomoći Ukrajini u visini od 9 milijardi evra do kraja godine. Nemački „Špigel“ piše da pojedinosti oko toga još nisu utančane, a da je bilo reči o dugoročnim kreditima sa niskim kamatnim stopama. Kijev je tražio pomoć od 5 milijardi evra mesečno.
Kancelar Nemačke Olaf Šolc je na Tviteru pozdravio kompromis koji su oko embraga na uvoz ruske nafte postigle članice EU. Šolcova poseta Beogradu se očekuje 10. juna.
J.H./Spiegel/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
