Foto: Marija Janković
U avgustu, septembru i okrobru potpisano je ukupno 29.248 kupoprodajnih ugovora, objavio je Republički geodetski zavod
U trećem kvartalu ove godine u Srbiji je nastavljena stabilizacija tržišta nekretnina, nakon izrazitog rasta koje je počelo po izbijanju pandemije kovida 19, a stope rasta cene stanova su i dalje visoke i iznose 8,2 odsto, istakao je Republički geodetski zavod (RGZ).
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina u ovom kvartalu iznosila je 1,5 milijarde evra, što je 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal 2022. godine, navodi u saopštenju RGZ.
Od 1,5 milijardi evra čak 478,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta, za kupovinu stanova potrošeno je 777,9 miliona evra, a za kuće 131,2 evra, građevinsko zemljište plaćeno je 107 miliona, poslovne prostore 73,3 miliona evra, a poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra.
U avgustu, septembru i okrobru je potpisano ukupno 29.248 kupoprodajnih ugovora, što je za sedam odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, a za 15,9 odsto manje nego u istom periodu 2022.
Samo 6,6 odsto svih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, navodi se u saopštenju RGZ.
U Beogradu je u trećem kvartalu za nepokretnosti izdvojeno 715,5 miliona evra, od čega 456 miliona za stanove, a potpisano je 6.316 kuporodajnih ugovora.
U glavnom gradu Srbije je plaćen i najskuplji kvadratni metar – 9.475 evra u Beogradu na vodi, a ukupno najskuplji stan površine 346 kvadratnih metara plaćen je 2,2 miliona evra u beogradskoj opštini Savski venac, dok je najskuplja kuća kupljena u opštini Stari grad u Beogradu i plaćena je dva miliona evra.
Najskuplje parking mesto novi vlasnik platio je 48.0000 evra.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU
Posle pauze na aerodromu u Bakuu i čekanja dozvole za nastavak leta, avion kojim predsednik Aleksandar Vučić ide u Moskvu, nastavio je put
Studenti u blokadi svih univerziteta u Srbiji ne traže više samo moralnu podršku – traže političku odgovornost. Zahtev za vanredne izbore podržale su i opozicione stranke, ali ostaje ključno pitanje: kako naterati vlast da popusti i da li postoji način da se izbori zaista održe pod fer uslovima?
U Srbiji, Viber je postao mnogo više od aplikacije za dopisivanje – za mnoge građane on je postao i izvor problema. Od početka protesta u zemlji, poruke iz roditeljskih i aktivističkih grupa sve češće završavaju u tabloidima, a njihovi autori – na saslušanju u policiji
Vlasnica kluba sa Ibice tvrdi da je jedan srpski diplomata za samo jednu noć potrošio 155.000 evra na provod
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
