Foto: FoNet
Na javnom uvidu je Nacrt izmena i dopuna DPR po kome će na Slaviji umesto parkinga biti biblioteka i kulturni centar, a vraća se i Sala mira u kojoj je, kad je srušena, bio bioskop „Slavija“
Na Slaviji se neće graditi parking, kao što se godinama očekuje. Prema Nacrtu izmena i dopuna plana detaljne regulacije između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija, tu će biti bioskop, biblioteka, galerije i slični prostori za kulturni sadržaj.
Pomenuti Nacrt je upravo na javnom uvidu do 26. jula.
Granicom izmena i dopuna plana obuhvaćen je prostor na ukupnoj površini od 3,16 hektara sa vezama sa postojećom i planiranom infrastrukturom. Prostor je planskim rešenjem podeljen u dve celine – celinu nove izgradnje (prostor uz Makenzijevu) i celinu zonu sanacije (preostali prostor blokova).
Predviđa se da komercijalni sadržaji zauzimaju 63 ara i 45 metara kvadratnih (a 16 ari i 40 metara kvadratnih kao do sad), kao i da se na šest ari izgradi ustanova kulture. Postojećih površina za parking neće biti, a stanovanje i saobraćajnice neće biti bitno menjani.
Planirano je 700 kvadratnih metara za kulturu: biblioteka na površini od 300 kvadratrnih metara, za 50.000 knjiga, sa čitaonicom i manjim otvorenim prostorom za kulturne skupove, priredbe ili izložbe. Ostatak prostora može se koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka.
U Nacrtu je posebno naglašeno da spomenik kulture „Sala mira“, zbog posebnog značaja koji je u vreme svog nastanka imala u društvenom, socijalnom i urbanističkom razvoju Beograda i Srbije i zbog kojih je i proglašena za spomenik kulture, obavezno njeno adekvatno obeležavanje.
S obzirom da je originalni objekat porušen, u cilju zaštite duha mesta, na pogodnom mestu u okviru novog arhitektonskog sklopa, naophodno je planirati prostor (salu) sa polivalentnom namenom i kompatibilnim sadržajima, opredeljen za javne skupove, debate, izložbe, tribine i drugo.
Salu mira je na Slaviji 1888. godine sagradio Frensis H. Makenzi za predavanja, kurseve i slična okupljanja koja nemaju veze sa kafanskim, po projektu Svetolika Popovića. Proglašena je za kulturno dobro 1981. godine, pa ipak srušena 1991. U zgradi je, između ostalog, bila slikarska škola Kirila Kutlika, Vračarska štedionica, Socijalistički narodni dom, Potrošačka zadruga, i na kraju bioskop. Od 1934. godine zvao se „Vračar“, a zatim „Slavija“.
Kad je srušena, u „Sali mira“ je bio bioskop „Slavija“. Umesto bioskopa, podignut je montažni objekat u kome su se nalazile privatne radnje, pa su i one srušene a prostor je pretvoren u parking.
S.Ć./E-kapija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
