Foto: FoNet
Na javnom uvidu je Nacrt izmena i dopuna DPR po kome će na Slaviji umesto parkinga biti biblioteka i kulturni centar, a vraća se i Sala mira u kojoj je, kad je srušena, bio bioskop „Slavija“
Na Slaviji se neće graditi parking, kao što se godinama očekuje. Prema Nacrtu izmena i dopuna plana detaljne regulacije između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija, tu će biti bioskop, biblioteka, galerije i slični prostori za kulturni sadržaj.
Pomenuti Nacrt je upravo na javnom uvidu do 26. jula.
Granicom izmena i dopuna plana obuhvaćen je prostor na ukupnoj površini od 3,16 hektara sa vezama sa postojećom i planiranom infrastrukturom. Prostor je planskim rešenjem podeljen u dve celine – celinu nove izgradnje (prostor uz Makenzijevu) i celinu zonu sanacije (preostali prostor blokova).
Predviđa se da komercijalni sadržaji zauzimaju 63 ara i 45 metara kvadratnih (a 16 ari i 40 metara kvadratnih kao do sad), kao i da se na šest ari izgradi ustanova kulture. Postojećih površina za parking neće biti, a stanovanje i saobraćajnice neće biti bitno menjani.
Planirano je 700 kvadratnih metara za kulturu: biblioteka na površini od 300 kvadratrnih metara, za 50.000 knjiga, sa čitaonicom i manjim otvorenim prostorom za kulturne skupove, priredbe ili izložbe. Ostatak prostora može se koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka.
U Nacrtu je posebno naglašeno da spomenik kulture „Sala mira“, zbog posebnog značaja koji je u vreme svog nastanka imala u društvenom, socijalnom i urbanističkom razvoju Beograda i Srbije i zbog kojih je i proglašena za spomenik kulture, obavezno njeno adekvatno obeležavanje.
S obzirom da je originalni objekat porušen, u cilju zaštite duha mesta, na pogodnom mestu u okviru novog arhitektonskog sklopa, naophodno je planirati prostor (salu) sa polivalentnom namenom i kompatibilnim sadržajima, opredeljen za javne skupove, debate, izložbe, tribine i drugo.
Salu mira je na Slaviji 1888. godine sagradio Frensis H. Makenzi za predavanja, kurseve i slična okupljanja koja nemaju veze sa kafanskim, po projektu Svetolika Popovića. Proglašena je za kulturno dobro 1981. godine, pa ipak srušena 1991. U zgradi je, između ostalog, bila slikarska škola Kirila Kutlika, Vračarska štedionica, Socijalistički narodni dom, Potrošačka zadruga, i na kraju bioskop. Od 1934. godine zvao se „Vračar“, a zatim „Slavija“.
Kad je srušena, u „Sali mira“ je bio bioskop „Slavija“. Umesto bioskopa, podignut je montažni objekat u kome su se nalazile privatne radnje, pa su i one srušene a prostor je pretvoren u parking.
S.Ć./E-kapija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Smena policijskih službenika Policijske stanice Palilula nedavno je odbila da obezbeđuje Ćacilend
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
