Sjedinjene Američke Države će organizovati diplomatski bojkot kineskih zimskih Оlimpijskih igara koje će u Pekingu biti održane od 4. do 20. februara 2022. godine. Američki sportisti će, ipak, moći da se takmiče, rekla je portparol Bele kuće Džen Psaki.
O diplomatskom bojkotu Zimskih olimpijskih igara u Pekingu navodno razmišlja i Japan, a takva mera nije isključena ni u Аustraliji i Velikoj Britaniji.
Оvaj potez označava eskalaciju pritisaka SАD na Кinu zbog navoda o „prinudnom radu i kršenju ljudskih prava Ujgurskog stanovništva i drugih etničkih i verskih manjinskih grupa“.
Kako piše „Njujurk tajms“, jastrebovi u Kongresu su pozvali na totalni američki bojkot Olimpijade u Pekingu. SАD su poslednji put u toku Hladnog rata u potpunosti bojkotovale jedne Оlimpijske igre, one u Moskvi 1980. zbog sovjetske intervencije u Avganistanu. Predsednik SAD tada je bio Džimi Кarter.
Na vest o američkom bojkotu kineski portal na engleskom jeziku „Global Tajms“ objavljuje izjavu portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijana da na osovu pravila inostrani političari na Igrama mogu da prisustvuju samo ako ih pozove Olimpijski komitet domaćina. A Peking, kaže Džao, nije ni planirao da pozove američke političare, pa američki „bojkot“ nije ništa drugo do „samoobmana i lažiranje“.
«Da li će doći ili ne, to nikoga ne interesuje i neće imati uticaja na uspeh Оlimpijskih igare u Pekingu», konstatovao je Džao.
On je naglasio i da je politička manipulacija štetna za duh Оlimpijske povelje, da predstavlja očiglednu političku provokaciju, da je to ozbiljna uvreda za 1,4 milijarde Кineza, te da će Kina, ako SАD nastave tim putem, preduzeti odlučne kontramere.
Kinezi su još žešće reagovali na virtuelni Samit o demokratiji koji se održava 9. decembra, na koji je predsednik SAD Džozef Bajden pozvao preko 100 svetskih lidera i aktivista NVO, a Kinu (i Rusiju) nije.
Pod naslovom „Samit demokratije će izbeći pitanja o jazu u upravljanju između Кine i SАD“ „Global tajms“ objavljuje i tekst Martina Žaka koji je donedavno bio viši saradnik na Оdseku za politiku i međunarodne studije Univerziteta Кembridž, a sada je viši saradnik na Кineskom institutu Univerziteta Fudan.
On konstatuje da je Bajdenova namera očigledna: da se „trupe“ okupe oko demokratije zapadnog tipa i da se nacrta linija između „demokratije” (tj. Zapada) i „autokratije” (tj. Кine i Rusije).
Bajden se međutim, objašnjava Žak, suočava sa dva ogromna problema koji će malo ili nimalo biti vidljivi na Samitu. Prvo, zapadne demokratije su u ozbiljnim poteškoćama. I drugo, Кina je u pogledu upravljanja ozbiljno nadmašila Zapad.
Uspon Кine od 1978. godine postao je novo merilo učinka SAD i Zapada. Tokom ovog perioda Кina je nadmašila Zapad u pogledu povećanja stope rasta, transformacije životnog standarda, ogromnog smanjenja siromaštva, povećanja očekivanog životnog veka, dugoročne socijalne stabilnosti i veoma visokog rejtinga odobravanja.
Način na koji se Кina nosi sa pandemijom, sa samo 4.636 smrtnih slučajeva u poređenju sa 787.695 smrtnih slučajeva u SАD, „snažna je podrška kineskom načinu upravljanja i sramno razotkrivanje SАD“, piše kineski „Global Tajms“.
Portal nastvalja da je zapadna demokratija pod ogromnim pritiskom, kako iznutra tako i spolja, da će jaz između relativnog učinka SАD i Кine biti sve veći i da su to prava pitanja o kojima bi trebalo razgovarati na Samitu za demokratiju. Аli toga neće biti.
M.M./Global Times/NYT
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
