Foto: Zoran Zestić/Tanjug
Nakon izbora održanih 3. aprila SNS ne može sama da formira ni republičku ni beogradsku vlast. To je nova neprijatna realnost za Aleksandra Vučića koji nije navikao da zavisi od koalicionih partnera. Pošto se zbog velikog pritiska Zapada čini verovatnim uvođenje bar nekih sankcija Rusiji, to dodatno komplikuje stiuaciju jer Vučić u eventualnom zaokretu od Putina može da računa samo na partije sa kojima ne želi da ima posla, a ni one sa njim - ako se Ivica Dačić ne predomisli
Iako mnogi kažu da se nakon izbora „pluralizam konačno vratio u Parlament“, što se tiče uvođenja sankcija Rusiji njega nema baš previše. Sem zeleno-leve koalicije Moramo, koja se ni za vreme izborne kampanje nije libila da kaže da treba uvesti sankcije i pridružiti se spoljnopolitičkoj poziciji Evropske unije, gotovo sve ostale partije ili su izričito protiv, ili bi nastavile politiku balansiranja između Moskve, Pekinga, Brisela i Vašingtona, ili daju saopštenja u šiframa da ne bi iritirale prorusko biračko telo.
Desno orijentisane parlamentarne stranke Dveri, Zavetnici i Demokratska stranka Srbije eksplicitno su protiv uvođenja sankcija. Iako se za neke od njih u javnosti, poput Zavetnika, licitiralo da bi mogle da sarađuju sa SNS-om, rat u Ukrajini takvu mogućnost je isključio, makar kada se radi o odricanju od Putina.
Koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije odmah nakon izbora se raspala, a lider Narodne stranke Vuk Jeremić rekao je prošle nedelje da „više nije sa Đilasom zbog zaprepašćujućeg sastanka sa Vučićem i nagle promene stava SSP-a protiv Rusije“, tj. NS je takođe protiv uvođenja sankcija Rusiji. Đilas sa druge strane, slično Vučiću, kaže da je on „principijelno protiv sankcija“ ali da će posledice po Srbiju biti „katastrofalne“ ukoliko ih ne uvede, dok za Zorana Lutovca nema dileme: za DS je EU „spoljno-politički prioritet“.
Kako sada stvari stoje, Vučić bi, što se uvođenja sankcija Rusiji tiče, mogao da računa na podršku Moramo i delove koalicije koja je bila okupljene oko SSP-a, ali se formiranje Vlade sa njima čini isključenim.
Sve se vrti oko SPS-a
Najinteresantnija je pozicija Socijalističke partije Srbije, deset godina starog koalicionog partnera SNS-a. Pre rata u Ukrajini nije bilo dileme da će SNS i SPS ponovo formirati vlast na republičkom nivou i u Beogradu, ukoliko ostvare odgovarajuće izborne rezultate. Nakon agresije Rusije na Ukrajinu i okretanja međunarodnih odnosa naglavačke sve se, međutim, promenilo.
Iako je SPS uspeo da se od partije kakva je bila u vreme Slobodana Miloševića modifikuje u stranku koja podržava evropske aspiracije Srbije, ostao je blizak Rusiji a tokom kampanje Ivica Dačić više puta je jasno stavljao do znanja da je stranka protiv uvođenja sankcija, što je ključno uticalo na dobar izborni rezultat.
Veze Socijalističke partije Srbije i Rusije daleko su od simboličkih i retoričkih. Ova stranka već 14 godina kontroliše gasni sektor u Srbiji, a visokorangirani funkcioner SPS-a Dušan Bajatović na čelu je Srbijagasa, državnog dobavljača prirodnog gasa. Mnogi upravo Bajatovića i SPS vide kao ljude koji su do sada više puta uspešno sprečavali bilo kakav pokušaj diverzifikacije izbora energenata, na šta je Zapad već godinama upozoravao. Javna je tajna da SPS iz aranžamana sa ruskim Gaspromom godinama unazad ima finansijsku korist.
SPS, najveći pobednik parlamentarnih izbora, dugo se nije nikako izjašnjavao o sankcijama niti o postizbornim koalicijama u javnosti. Tek je u nedelju Dačić prozborio pokoju i pravio se nevešt rekavši da sa SNS-om nije bilo razgovora „o kadrovskim rešenjima“. Za razliku od izričitog predizbornog „ne“ sankcijama Rusiji, Dačić je rekao, slično Vučiću, da „Srbija treba da gleda svoje interese“ uz ocenu da bi razlozi za uvođenje sankcija morali biti „racionalni“.
„Pitanje je šta dobijamo, a šta gubimo sankcijama“, rekao je Dačić uz pohvalu sadašnjeg rukovodstva da je našlo „pravu meru“ – osuda rušenja teritorijalnog integriteta, ali bez restriktivnih mera.
„Dačić premijer“
Iako formalno SNS može da formira republičku Vladu samo sa strankama nacionalnih manjina, to bi za Vučića bila nova neprijatna realnost klimave vladajuće većine, a na rad Vlade bi u Parlamentu pljuštale kritike i s leva i s desna.
Situaciju dodatno komplikuje što bi eventualno isključenje SPS-a iz vlasti na nacionalnom nivou moglo da ima posledice na ono što će se dešavati u prestonici jer Vučić želi istu koaliciju i na republičkom nivou i u Beogradu.
Ucenjivački, ili pregovarački potencijal SPS-a je nakon izbora vrtoglavo skočio. Ukoliko bi trebalo da podrži eventualni zaokret SNS-a i učestvuje u uvođenju sankcija Rusiji, cena bi još više porasla. Dačić i SPS godinama unazad trpe razne oblike ponižavanja kojima ih podvrgava vrh naprednjaka. SPS je u izbornu kampanju išao sa sloganom „Dačić premijer“.
Ukoliko Vučić bude hteo/morao da uvede sankcije Rusiji, a SPS ne bude bio u stanju ili ne bude želeo da izađe iz ruskog zagrljaja, Srbiji se smeše novi izbori.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
