Iako mnogi kažu da se nakon izbora „pluralizam konačno vratio u Parlament“, što se tiče uvođenja sankcija Rusiji njega nema baš previše. Sem zeleno-leve koalicije Moramo, koja se ni za vreme izborne kampanje nije libila da kaže da treba uvesti sankcije i pridružiti se spoljnopolitičkoj poziciji Evropske unije, gotovo sve ostale partije ili su izričito protiv, ili bi nastavile politiku balansiranja između Moskve, Pekinga, Brisela i Vašingtona, ili daju saopštenja u šiframa da ne bi iritirale prorusko biračko telo.
Desno orijentisane parlamentarne stranke Dveri, Zavetnici i Demokratska stranka Srbije eksplicitno su protiv uvođenja sankcija. Iako se za neke od njih u javnosti, poput Zavetnika, licitiralo da bi mogle da sarađuju sa SNS-om, rat u Ukrajini takvu mogućnost je isključio, makar kada se radi o odricanju od Putina.
Koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije odmah nakon izbora se raspala, a lider Narodne stranke Vuk Jeremić rekao je prošle nedelje da „više nije sa Đilasom zbog zaprepašćujućeg sastanka sa Vučićem i nagle promene stava SSP-a protiv Rusije“, tj. NS je takođe protiv uvođenja sankcija Rusiji. Đilas sa druge strane, slično Vučiću, kaže da je on „principijelno protiv sankcija“ ali da će posledice po Srbiju biti „katastrofalne“ ukoliko ih ne uvede, dok za Zorana Lutovca nema dileme: za DS je EU „spoljno-politički prioritet“.
Kako sada stvari stoje, Vučić bi, što se uvođenja sankcija Rusiji tiče, mogao da računa na podršku Moramo i delove koalicije koja je bila okupljene oko SSP-a, ali se formiranje Vlade sa njima čini isključenim.
Sve se vrti oko SPS-a
Najinteresantnija je pozicija Socijalističke partije Srbije, deset godina starog koalicionog partnera SNS-a. Pre rata u Ukrajini nije bilo dileme da će SNS i SPS ponovo formirati vlast na republičkom nivou i u Beogradu, ukoliko ostvare odgovarajuće izborne rezultate. Nakon agresije Rusije na Ukrajinu i okretanja međunarodnih odnosa naglavačke sve se, međutim, promenilo.
Iako je SPS uspeo da se od partije kakva je bila u vreme Slobodana Miloševića modifikuje u stranku koja podržava evropske aspiracije Srbije, ostao je blizak Rusiji a tokom kampanje Ivica Dačić više puta je jasno stavljao do znanja da je stranka protiv uvođenja sankcija, što je ključno uticalo na dobar izborni rezultat.
Veze Socijalističke partije Srbije i Rusije daleko su od simboličkih i retoričkih. Ova stranka već 14 godina kontroliše gasni sektor u Srbiji, a visokorangirani funkcioner SPS-a Dušan Bajatović na čelu je Srbijagasa, državnog dobavljača prirodnog gasa. Mnogi upravo Bajatovića i SPS vide kao ljude koji su do sada više puta uspešno sprečavali bilo kakav pokušaj diverzifikacije izbora energenata, na šta je Zapad već godinama upozoravao. Javna je tajna da SPS iz aranžamana sa ruskim Gaspromom godinama unazad ima finansijsku korist.
SPS, najveći pobednik parlamentarnih izbora, dugo se nije nikako izjašnjavao o sankcijama niti o postizbornim koalicijama u javnosti. Tek je u nedelju Dačić prozborio pokoju i pravio se nevešt rekavši da sa SNS-om nije bilo razgovora „o kadrovskim rešenjima“. Za razliku od izričitog predizbornog „ne“ sankcijama Rusiji, Dačić je rekao, slično Vučiću, da „Srbija treba da gleda svoje interese“ uz ocenu da bi razlozi za uvođenje sankcija morali biti „racionalni“.
„Pitanje je šta dobijamo, a šta gubimo sankcijama“, rekao je Dačić uz pohvalu sadašnjeg rukovodstva da je našlo „pravu meru“ – osuda rušenja teritorijalnog integriteta, ali bez restriktivnih mera.
„Dačić premijer“
Iako formalno SNS može da formira republičku Vladu samo sa strankama nacionalnih manjina, to bi za Vučića bila nova neprijatna realnost klimave vladajuće većine, a na rad Vlade bi u Parlamentu pljuštale kritike i s leva i s desna.
Situaciju dodatno komplikuje što bi eventualno isključenje SPS-a iz vlasti na nacionalnom nivou moglo da ima posledice na ono što će se dešavati u prestonici jer Vučić želi istu koaliciju i na republičkom nivou i u Beogradu.
Ucenjivački, ili pregovarački potencijal SPS-a je nakon izbora vrtoglavo skočio. Ukoliko bi trebalo da podrži eventualni zaokret SNS-a i učestvuje u uvođenju sankcija Rusiji, cena bi još više porasla. Dačić i SPS godinama unazad trpe razne oblike ponižavanja kojima ih podvrgava vrh naprednjaka. SPS je u izbornu kampanju išao sa sloganom „Dačić premijer“.
Ukoliko Vučić bude hteo/morao da uvede sankcije Rusiji, a SPS ne bude bio u stanju ili ne bude želeo da izađe iz ruskog zagrljaja, Srbiji se smeše novi izbori.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com