Foto: AP
Kremlj je uveo drakonske kazne za “širenje laži” o ruskoj “specijalnoj operaciji” u Ukrajini i naveo listu termina koji ne smeju da se koriste. “Nova Gazeta” odbija da o ratu izveštava po kalupu vlasti. Kažu da zbog cenzure neće pisati o ratnim zbivanjima, ali će zato izveštavati o posledicama zapadnih sankcija i nezadovoljstvu koji se već osećaju. Legendarni nezavisni radio Eho Moskve i televizija Dozhd već su pre nekoliko dana zatvoreni jer nisu hteli da se povinuju cenzuri
Predsednik Rusije Vladimir Putin doneo je u petak dekret kojim će se kažnjavati oni “koji šire lažne vesti o aktivnostima ruske vojske u Ukrajini i pozivaju na uvođenje sankcija”. Sa druge strane, ruski list “Nova Gazeta” odgovorio je da će se protiv cenzure boriti tako što će ukloniti sve sadržaje o ruskim vojnim akcijama u Ukrajini, ali će zato nastaviti da izveštava o sve većoj ekonomskoj krizi, brzom padu životnog standarda, nedostupnosti stranih lekova, kao i progonu disidenata u Rusiji.
Urednik ovog lista Dmitrij Muratov je sudobitnik je Nobelove nagrade za mir 2022. godine zbog borbe za slobodu medija u Rusiji. On je još na početku invazije izrazio žaljenje zbog ruskog napada na Ukrajinu, a sad je najavio štampanje izdanja i na ruskom i na ukrajinskom jeziku jer, kako kaže, “Ukrajince ne smatraju svojim neprijateljima”.
“Nova gazeta” izlazi tri puta sedmično u štampanom izdanju, a ima i portal da dnevnim vestima. Poznata je po tekstovima koji su kritički nastrojeni prema Kremlju. Dmitrij Muratov je Nobelovu nagradu posvetio šestorici ubijenih kolega.
“Nova gazeta” uklanja sadržaje o dejstvovanju ruskih trupa kako bi zaštitila slobodu svojih zaposlenih i kako ne bi došla u situaciju da mora neobjektivno da izveštava.
Putinov dekret podrazumeva novčano i krivično kažnjavanje. Ako se proceni da zvaničnici, ili organizovane grupe šire laži “motivisani mržnjom i neprijateljstvom” kazne će biti do nekoliko desetina hiljada evra, ili pet do deset godina zatvora. Najdrastičnije kazne su predviđene za “laži” koje budu dovele do “teških posledica” gde se predviđa kazna od 10 do 15 godina zatvora. Šta su teške posledice, ni ko će ih određivati, nije precizirano.
Putinove drakonske mere podsećaaju na Zakon o informisanju iz 1998. Godine koji je potpisao tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, a kojim je Miloševićeva i radikalska vlast pokušala da cenzuriše sve one koji ne izveštavaju “patriotski”, zatvarajući im redakcije i namećući im ogromne novčane kazne.
Na osnovu dekreta zakonodavac će biti i sudija i izvršitelj. Doći će se u sitauciju da će pisanje istine postati “širenje laži”, jer će subjektivna istina Putinovog kabineta postati obavezna istina svih.
U Rusiji je od početka invazije došlo do serije protesta nezadovoljnog stanovništva, uglavnom u Moskvi i Sankt Peterburgu. Momentalan odgovor policije su bila i ostala masovna hapšenja i razbijanja demonstracija, sa obrazloženjem da su “okupljanja zabranjena”.
Istovremeno i zapadne države se koriste cenzurom protiv priliva ruskih informacija, pa su tako vodeći ruski državni mediji Raša tudej i Sputnjik zabranjeni širom Evrope u sklopu sankcija protiv Rusije.
Kako Fonet prenosi, Sputnjik je došao do informacija prema kojima je Putin potpisao i uvođenje sankcija strancima u Rusiji. Navodno se one neće odnositi isključivo na američke državljane kako je prvobitno planirano, ali nema informacija ko će sve njima biti obuhvaćen. Podrazumevaće zabranu ulaska u Rusiju, zaplenu imovine, nemogućnost sklapanja ugovora o investicijama.
Agencija Frans pres je javila da je radio stanica Eho Moskve, simbol slobode medija u postsovjetskoj Rusiji, odlučila je da prestane s radom nakon što je u ponedeljak njena veb stanica blokirana zbog širenja “namerno lažnih informacija” o ratu u Ukrajini. Eho Moskve za Ruse ima značaj koji je devedesetih imao Studio B u Srbiji.
Televizija Dozhd, koja mesečno ima 6,2 miliona korisnika, poslednji put je emitovala program u četvrtak. Na njihovom vebsajtu I društvenim mrežama postavljen je baner sa upozoronjem da je “ovaj materijal realizovao inostrani medij koji se ponaša kao strani agent.”
F.M./Fonet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
