Foto: Fonet
Nakon inicijative Slađane Milovanović i Ane Đorđević Ministarstvo za životnu sredinu naložilo je investitoru hotela u Bukovičkom parku u Aranđelovcu da izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Otkriveno je niz pravnih nepravilnosti
U Bukovičkoj banji su srušeni parno kupatilo i bazen, simboli Aranđelovca, kako bi se napravilo mesto za višespratni hotel sa bazenom.
Opština Aranđelovac i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac kažu da je sve po zakonu, odnosno, da se radi o pripremnim radovima za rekonstrukciju hotela „Šumadija“ u čijem sklopu je parno kupatilo zaštićeno zakonom, da investitor Privredno društvo „Bukovička banja Stublina“ obavlja tu rekonstrukciju u skladu sa merama zaštite koje je izdao Zavod, da za to ima i sva ostala potrebna dokumenta i zato da nije bilo razloga da ne dobije Građevinsku dozvolu.
Međutim, nije baš tako. Građevinska dozvola je izdata bez Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, iako u članu 59 Pravilnika o sadržini tehničke dokumentacije piše da Studija mora da se priloži uz građevinsku dozvolu. Takođe, Studija nije priložena ni uz prijavu radova u skladu sa članom 18 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Vrlo je moguće da ovaj previd ne bi bio ni primećen, da arhitekta Slađana Milovanović, koja sa akademskom slikarkom Anom Đorđević godinama ukazuje na uništavanje kulturnih dobara u Aranđelovcu, nije zbog učinjene greške uputila žalbu Opštini i Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Opština joj nije odgovorila, ali Ministarstvo jeste, te je investitor na zahtev Ministarstva, izradio Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i u ponedeljak je bila predaja primedbi i komentara na elaborat Studije.
Zakoni ne obavezuju
Slađana Milovanović i Ana Đorđević podnele su zahtev za razmatranje 11 primedbi na tekst Studije, a Jasna Marićević, diplomirani inženjer arhitekture, imala je 20 primedbi. Da li će njihovi zahtevi, ili barem neki od njih, biti uvaženi i da li će zaustaviti rušenje i gradnju višespratnog hotela sa bazenom?
„Neće, zato što živimo u sredini u kojoj zakoni nisu obaveza“, kaže za portal „Vremena“ Slađana Milovanović.
„Ali mi nećemo odustati, zato što se radi o krivičnoj odgovornosti. Sledeći korak je Upravni sud, imamo pravi osnov za krivičnu prijavu, pa će neko odgovarati za gradnju u Bukovičkom parku“, dodaje Milovanović.
Naime, Zavod za zaštitu prirode izradio je 2010. godine studiju na osnovu koje je Bukovički park proglašen prirodnim dobrom. Slađana Milovanović kaže da u toj studiji piše da bi podizanje novih objekata u Bukovičkom parku izazvalo negativne posledice po životnu sredinu, i da zato nikakva gradnja nije dozvoljena.
Ovo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode je očigledno zanemareno, jer će u Bukovičkom parku, a prema saopštenju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevca, biti izgrađen novi bazen i spa-centar u planiranom novom hotelskom objektu, „sa modernim, svedenim strukturnim elementima, modernih formi”.
Navedeno odudaranja od stava Zavoda za zaštitu prirode, kao i činjenica da su Građevinska dozvola i Potvrda o prijavi radova izdate bez Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, pravni su osnov zbog kog Slađana Milovanović i Ana Đorđević traže zaustavljanje gradnju hotela, i na osnovu kog je moguće podneti krivičnu prijavu protiv nadležnih organa i institucija.
Osim ovih nepravilnosti, u njihovim primedbama je navedeno i da se „Studija mora da se dostavi na saglasnost Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture“, predočava se da u Studiji uopšte nije navedena činjenica da je „kompleks Bukovičke banje proglašen za prostorno kulturno-istorijsku celinu u Aranđelovcu i da je upisan u centralni registar nepokretnih kulturnih dobara“, nabrojano je na skoro tri strane šta sve ne sme da se radi u vezi građevinskih radova u Bukovičkom parku, i dokumentovano je niz netačnosti u vezi zaštite objekata i prostora gde je predviđena gradnja novog hotela.
Zahtev Ministarstva za životnu sredinu ivestitoru da uradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu nije zaustavio pripremne radove na „rekonstrukciji“, kako se zvanično naziva rušenje kulturnog spomenika.
„Investitor ima dozvolu za rušenje, i ne mora da čeka da se završi Studija o proceni“, objašnjava Milovanović.
U Aranđelovcu je, znači, sve po zakonu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
