Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju zatražilo je u četvrtak, povodom saobraćajne nezgode u kojoj je producentkinja televizije Pink Nina Kovačević na pešačkom prelazu u Beogradu teško povredila petnaestogodišnju devojčicu, hitnu reakciju nadležnih.
Roditelji zahtveju izmene Krivičnog zakonika kojima bi se pooštrile kazne za krivce za smrtne ishode dece u saobraćaju.
„Srbija godinama spada u najmanje bezbedne zemlje u Evropi u oblasti saobraćaja i javni rizik stradanja dece i mladih u proseku je dva puta veći u Srbiji nego u Evropi“, navedeno je u saopštenju.
Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju naglasilo je da se vizija od nula stradale dece u saobraćaju ne postiže „selektivnom pravdom, empatijom i povlašćenim položajem krivaca, sporim podizanjem optužnica, višegodišnjim krivičnim postupcima i kaznama od jedne do tri godine za poginulo dete“.
Strože zatvorske kazne
Prema predlogu tog udruženja, Krivični zakonik bi trebalo izmeniti tako da se predvidi stroža kazna zatvora – od pet do 15 godina – ako je nastupila smrt jednog ili više lica. Kazna za agresivnu vožnju sa smrtnim ishodom na pešačkom prelazu trebalo bi da iznosi 30 godina zatvora bez mogućnosti pomilovanja, dok bi kazna za agresivnu vožnju sa smrtnim ishodom trebalo da bude u rasponu od 15 do 30 godina zatvora. Trebalo bi uvesti i kaznu trajne zabrane upravljanja motornim vozilom, dok kaznu koju izriče osnovni sud u visini od jedne do osam godina treba zameniti kaznom od pet do 15 godina zatvora, navelo je Udruženje roditelja stradale dece.
„Svi počinioci teškog krivičnog dela u javnom saobraćaju sa smrtnim ishodom moraju suđenja čekati u pritvoru, a vreme provedeno u pritvoru ne bi trebalo da se računa u vreme izvršavanja kazne. U skladu sa tim treba promeniti član 215 Zakonika o krivičnom postupku“, navelo je Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju.
Iz Udruženja roditelja stradale dece u saobraćaju podsećaju da na putevima Srbije svakog meseca pogine jedno dete do 14 godina.
Svaki 192. vozač vozi pod uticajem alkohola
Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja iz 2022. godine, u Srbiji prosečno 0,52 odsto vozača u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola.
To znači da svaki 192. vozač u saobraćajnom toku vozi pod uticajem alkohola ili, još konkretnije, kao da u proseku svakog dana preko Gazele pređe skoro 800 vozača koji voze pod uticajem alkohola.
Vozač koji u organizmu nema prisustva alkohola ima vreme reagovanja od jedne sekunde, dok kada je u stanju umerene i teške alkoholisanosti njegovo vreme reagovanja od jedne sekunde se značajno povećava za 3 ili više puta. Trezan vozač pri brzini od 50 km/h i reagovanjem od jedne sekunde pri kočenju pređe put dužine oko 14 metara, dok kod vozača pod dejstvom alkohola prilikom reagovanja ovaj put iznosi oko 42 metra.
Preciznije, dok trezan vozač zaustavi svoje vozilo ispred prepreke, vozač pod dejstvom alkohola tek započinje da reaguje na uočenu prepreku.
Alkohol najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda
Vozači koji su pod dejstvom alkohola imaju mnogo veći rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama od vozača koji nisu konzumirali alkohol i ovaj rizik ubrzano raste sa porastom koncentracije alkohola u krvi.
Alkohol je jedan od najčešće evidentiranih uzroka saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima.
Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15 odso nastradalih vozača (kod skoro svakog sedmog) prisutan alkohol u krvi.
Uporednom analizom dostupnih podataka, dolazi se do zaključka da vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola imaju preko dvadeset puta veći rizik da smrtno stradaju ili zadobiju povrede u poređenju sa treznim vozačima.
Najviše saobraćajnih nezgoda u kojima je alkohol prisutan kao uticajni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda, dogodi se vikendom, a naročito u večernjim i noćnim satima.
