Foto: Darko Vojinović/AP Photo
Kompanija već više od dve godine pokušava da dobije ključan dokument za iskopavanje litijuma, a Ministarstvo rudarstva i energetike čak 11 puta je produžilo rok za dopunu dokumentacije
Šta je to što trenutno povezuje kompaniju Rio Tinto i Ministarstvo rudarstva i energetike? Reklo bi se upornost.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) navodi da Rio Tinto već više od dve godine pokušava da pribavi odobrenje za eksploataciono polje, dokument koji joj omogućava da započne sa iskopavanjem litijuma u Srbiji, uprkos tome što uz zahtev nije priložila neophodnu dokumentaciju.
S druge strane, Ministarstvo rudarstva i energetike do danas nije prekinulo postupak za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje, već je tokom dve godine, ne navodeći jasne razloge, čak 11 puta produžilo rok kompaniji da dopuni dokumentaciju.
Rio Tintu nedostaje Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koje je poništeno u januaru 2022. godine nakon što je donesena Uredba o prestanku važenja prostornog plana područja posebne namene za ovaj projekat.
Tad je, nakon protesta i blokada auto-puta u Beogradu, premijerka Ana Brnabić saopštila da je na Rio Tinto je stavljena tačka.
Hristina Vojvodić, pravni savetnik iz RERI-ja, kaže da je Ministarstvo bilo dužno da zahtev za eksploataciono polje odbije.
„Ne postoje opravdani razlozi za produžavanje rokova. Rio Tinto ne poseduje Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, jer je ono poništeno u januaru prošle godine. Iako je kompanija podnela tužbu Upravnom sudu na odluku o poništaju, to ne predstavlja opravdani razlog za produženje roka za dopunu dokumentacije“, objašnjava Vojvodić.
Branjenje neodbranjivog
Sve ukazuje na to da je Rio Tinto i dalje prisutan u Srbiji, a očigledno je i da vlast nije odustala od projekta eksploatacije litijuma.
„Narodna inicijateva“ protiv eksploatacije litijuma koju je potpisalo preko 30.000 građana i koja je predata Nadosnoj skupštini, volšebno je nestala.
Savo Manojlović iz organizacije Kreni promeni, koja je pokrenula prikupljanje potpisa, nedavno je rekao da predsednik skupštine Vladimir Orlić ovim sprovodi državni udar jer Ustav garantuje da 30.000 građana posredstvom Narodne inicijative mogu da predlože zakon.
Od predsednika Aleksandra Vučića više puta samo čuli da je odluka o zabrani Rio Tinta bila pogrešna.
I pre te zabrane, od predsednika države i od premijerke su građane zasipani stotinama milijardama evra koje treba da uđu u Srbiju od iskopavanja i prerade litijuma iz jadarita, o čemu je “Vreme” pisalo.
Pisalo je „Vreme“ i o studiji Rio Tinta o uticaju na životnu sredinu. U dokumentu do kojeg smo tada došli detaljno se navode hazardi koji prete od rudnika, kako kompanija misli da ih spreči i priznanje brojnih negativnih uticaja na životnu sredinu uz navode da iskustvo pokazuje kako je „ekonomsko-sociološki uticaj“ na stanovništvo jedino što donosi benefite. Ali, i te „benefite“ neće imati svi.
B.G.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
