Spor oko komisije za katastarsko izlaganje podataka otvorio je niz međusobnih optužbi između RGZ-a i opštine Čajetina. „Rat“ saopštenjima traje već danima. Šta se sve krije iza toga
Sukob između Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i predsednika opštine Čajetina Milana Stamatovića, koji je poslednjih dana prerastao u razmenu oštrih saopštenja i međusobnih optužbi, formalno je počeo zbog sastava Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.
Međutim, iza spora o tome ko može biti predstavnik građana u toj komisiji stoji šire pitanje – ko snosi odgovornost za urbanistički haos i bespravnu gradnju na Zlatiboru.
Advokat i odbornik iz Užica Radovan Novaković kaže za „Vreme“ da se iza međusobnih optužbi Zavoda i Stamatovića nalazi mnogo ozbiljnije pitanje odgovornosti za razvoj Zlatibora.
„Postavlja se pitanje odgovornosti onoga ko je omogućio da se na takav način gradi na teritoriji Opštine Čajetina. Postoje građevinske inspekcije. Nelegalna gradnja je krivično delo. Ne može bilo ko da gradi nelegalno, a da to ne bude evidentirano od strane onih čiji je to posao“, smatra Novaković.
Sukob je počeo 1. jula kada je Republički geodetski zavod privremeno odložio početak postupka izlaganja podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima za područje opštine Čajetina, navodeći da je razlog „nedopustiv pokušaj političkog pritiska i zloupotrebe zakonom propisanog postupka“.
RGZ je saopštio da je neprihvatljivo da u Komisiji za izlaganje bude lice koje obavlja najvišu lokalnu političku funkciju i istovremeno javno nastupa kao politički akter u pitanjima koja mogu biti predmet njenog rada.
Zavod je od Opštine Čajetina zatražio da umesto Milana Stamatovića predloži drugo lice koje, kako su naveli, „neće dovesti u pitanje nezavisnost, nepristrasnost i verodostojnost rada Komisije“. Taj zahtev Opština je odbila.
U saopštenju se navodi i da će postupak biti nastavljen kada se obezbede uslovi da Komisija radi „nezavisno, nepristrasno i bez pritiska, uz stvarnog predstavnika građana, a ne političkog funkcionera koji zakonom propisan postupak koristi za obračun sa institucijama“.
Dva dana kasnije, 3. jula, Opština Čajetina odgovorila je da je stav Republičkog geodetskog zavoda neosnovan, jer Zakon o državnom premeru i katastru nigde ne propisuje da predsednik opštine, odbornik ili drugi nosilac javne funkcije ne može biti predstavnik građana u Komisiji.
„Potpuno je neosnovan stav Republičkog geodetskog zavoda da Milan Stamatović ne može biti predstavnik građana samo zato što je predsednik Opštine Čajetina“, navodi se u saopštenju.
Iz Opštine Čajetina smatraju da se ovo pitanje ne može posmatrati odvojeno od onoga što se godinama dešava na Zlatiboru. Tvrde da je Milan Stamatović u više navrata ukazivao da se značajne površine zemljišta koje predstavljaju državnu imovinu upisuju u korist PK „Zlatibor“, zbog čega je Opština više puta tražila da se takvi upisi preispitaju. Zbog toga smatraju da je „prirodno i opravdano“ da upravo Stamatović bude predstavnik građana u Komisiji.
Istog dana usledio je novi odgovor Republičkog geodetskog zavoda. RGZ je saopštio da pozdravlja inicijativu Milana Stamatovića jer je to, kako navodi, prilika da se „na osnovu dokumenata, zakona i činjenica građanima objasni kako je tokom 25 godina lokalne vlasti koju predvodi Milan Stamatović nastao jedan od najvećih problema bespravne gradnje i urbanističkog haosa u Srbiji“.
Prema podacima koje iznosi Zavod, na teritoriji opštine Čajetina, koja ima oko 14.000 stanovnika, evidentirano je više od 20.000 neupisanih objekata, dok je samo u naselju Čajetina sa oko 3.700 stanovnika evidentirano više od 5.000 neupisanih objekata.
Na dugogodišnju političku ulogu Milana Stamatovića ukazuje i odbornik Grupe građana „Naši ljudi za naše mesto“ Petar Vasiljević iz Čajetini, koji smatra da je aktuelni sukob politički motivisan.
„Mi ovo vidimo kao klasično zamajavanje naroda i skretanje fokusa sa nekih bitnih političkih tema. Kad god je Stamatović u političkoj krizi, diže temu zlatiborskih hektara. Mi to vidimo kao klasičan politički marketing“, kaže Vasiljević za „Vreme“.
On dodaje da je Stamatović tokom svoje političke karijere sarađivao sa različitim vlastima.
„To je klasičan politički spin političkog maga koji je za 25 godina promenio šest ideologija i možda četiri ili pet političkih stranaka. Ne može da govori da vodi rat protiv vlasti, a istovremeno sa tom istom vlašću sedi u poslaničkim klupama i drži joj većinu“, navodi Vasiljević.
Opština Čajetina potom je odgovorila da tema nije Milan Stamatović, već pitanje ko je državnu zemlju upisao na privatna lica. Iz Opštine navode da, ukoliko se već govori o bespravnoj gradnji, treba imati u vidu da se prema poslednjim procenama u Srbiji nalazi oko 4,8 miliona nelegalnih ili neupisanih objekata.
Dodaju i da Republički geodetski zavod nije politička stranka niti bi smeo da bude učesnik političkih kampanja, te da problem bespravne gradnje nije nastao u Čajetini niti se može svesti isključivo na Zlatibor.
Vasiljević smatra da pitanje da li predsednik opštine može biti član Komisije nije suština spora.
„Nama je sasvim svejedno da li bi u toj Komisiji bio neko od građana ili predsednik opštine Čajetina. Mi nemamo ništa protiv toga. To je čisto jedna mantra kojom, opet kažem, oni zamlaćuju narod. Nama je samo stalo da se ta zemlja sačuva od daljeg upropašćavanja“, kaže on.
Republički geodetski zavod je ovog ponedeljka (6. jula) odgovorio na poslednje saopštenje Opštine Čajetina prihvatajući predlog Milana Stamatovića na javnu raspravu u vezi sa pitanjima nepokretnosti na teritoriji Opštine Čajetina.
Naveli su i da katastar nije politička scena i da prihvataju raspravu o svakom dokumentu i nadležnosti, ali da nisu za politizaciju postupka izlaganja.
Petar Vasiljević smatra da Stamatović pokušava da pređe u opozicione redove kako bi na nekim budućim izborima, kako kaže „uspeo ponovo da prevari birače“. Zaključuje i da to čini jer je video kako je režim prošao na lokalnim izborima u Bajinoj Bašti i Sevojnu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Beogradski advokat Danko Cvejić pretučen je u parku u Bloku 23 na Novom Beogradu, dok je sa decom zalivao sadnice, tvrdi da je napad izveden bez povoda od strane grupe nepoznatih muškaraca. Zadobio je višestruke povrede
Slučaj crnogorskog novinara Vuka Maraša, kome je zabranjen ulazak u Srbiju, najnoviji je u nizu recipročnih mera Beograda nakon što je vlasniku „Informera" Draganu J. Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru
Viši sud u Beogradu odlučio je da se Veselin Milić brani sa slobode, nakon što je utvrđeno da više ne postoje zakonski razlozi za njegov pritvor. Odluka je sprovedena odmah i Milić je napustio Centralni zatvor
Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da će od MUP-a zatražiti sve „skaj" komunikacije Slaviše Kokeze i osoba sa kojima je bio povezan u slučaju planiranja napada na Nemanju Vidića
Odluku da ministar informisanja Boris Bratina ide u Teheran na sahranu ajatolaha Alija Hamneija mogao je da donese samo sam vrh vlasti, kaže za „Vreme“ diplomata Ivan Vujačić. Biće zanimljive reakcije SAD i EU
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
