Izbori će biti održani u Nišu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, Pančevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Jagodini, Užicu i Čačku, a Beograđani će u junu na biračka mesta izaći dva puta
Redovni lokalni izbori u 2024. godini biće održani u 88 gradova i opština, među kojima su i 23 gradske opštine u Beogradu, Nišu i Požarevcu. Na prethodnim izborima u Beogradu Posmatračka misija CRTE zabeležila je visoku stopu migracije birača, što izaziva sumnju da će i na narednim, junskim izborima ponovo doći do ovakvih nepravilnosti
Izbori će biti održani u sledećim gradovima: Nišu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, Pančevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Jagodini, Užicu i Čačku. Najraniji termin za istovremeno održavanje svih lokalnih izbora, izuzev Novog Beograda, je nedelja, 9. jun, dok je poslednji zakonski termin za izlazak na birališta 14. jul.
Beograđani će u junu na biračka mesta izaći dva puta: Prvi put u nedelju, 2. juna (makar je tako najavio Aleksandar Vučić), kada će se ponovo birati novi saziv gradskog parlamenta. Nekoliko nedelja kasnije, održaće se izbori za odbornike 17 gradskih opština.
Novi 17. decembar ili bolji izborni uslovi?
Posmatračka misija CRTE ustanovila je da je na prethodnim izborima u Beogradu došlo do organizovanih migracija birača koje su u velikoj meri uticale na finalni ishod.
Tada je utvrđeno da je na određenim biračkim mestima zabeležen nelogično veliki broj novih birača. Na istim biračkim mestima Srpska napredna stranka (SNS) ostvarila je bolje rezultate nego na prethodnim izborima. Do ovih podataka došli su analizom retkih imena na biračkom spisku i tako došli do podatka da je u Beogradu bilo najmanje 12.000 novih birača.
Kako predstojeći izbori ne bi bili “novi 17. decembar”, programski director CRTE Raša Nedeljkov smatra da je neophodna revizija načina uređivanja biračkog spiska, kao i objavljivanje biračkog spiska.
“Tražimo objavu biračkog spiska kako bi građani mogli da provere da li se na njihovim adresama nalaze birači koji tu ne bi trebali da budu, ali bi to doprinelo i izgradnji poverenja građana u tačnost ovog spiska”, smatra Nedeljkov.
Dodaje da država do sada nije preduzela ništa kako bi sumnje u vezi migracije birača demantovala ili potvrdila, već da samo negira postojanje ovog problema.
Promena prebivališta, ali ne i biračkog mesta
Nedeljkov objašnjava da je za sprečavanje potencijalne migracije birača na narednim izborima potrebno izvršiti određene izmene Zakona o lokalnim izborima.
„Pre svega, pomogla bi zakonska zabrana glasanja na novom biračkom mestu godinu dana nakon promene prebivališta birača. Ti birači bi tada svoje biračko pravo ostvarivali na staroj administrativnoj jedinici i to bi sprečilo manipulativne migracije koje su tokom prošlih izbora bile najintenzivnije“, rekao je Nedeljkov.
Dodaje da bi ova zakonska zabrana mogla da se odnosi i na period od šest meseci nakon promene prebivališta i da je potrebno da ovaj predlog postane predmet javne diskusije domaćih i stranih političara.
Ćuta: Vučić neće predati vlast, potrebna primena Zakona
Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je za „Vreme“ kako smatra da se nepravilnosti na biračkim spiskovima mogu ponovo očekivati i kako je neophodno da se što pre primene Zakoni Republike Srbije, a pre svega Krivični zakon.
„ Aleksandar Vučić ne bi predao vlast ni u Maloj Moštanici, a kamoli u Beogradu. Kako do izborne krađe ne bi ponovo došlo, potrebno je da se Vučić, Ana Brnabić i Vladimir Orlić strpaju u zatvor. Kada bi se u ovom momentu primenili zakoni, oni bi bili zatvoreni, ne samo zbog izborne pljačke, već i zbog poklanjanja Generalštaba i Beograda na vodi“, rekao je Jovanović.
Dodaje da građani Srbije 12 godina posmatraju „epsku pljačku“ i da je promena izbornih uslova dug proces, a da se u njemu svako od predstavnika opozicije trudi da učini koliko može.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
